Последњих деценија преполовљен је сточни фонд у Србији. На југу земље села се празне, а преостали произвођачи, уз све веће трошкове, имају и све мање рачунице за свој тежак рад. Потрошачима је скупо, њима често неисплативо, а боље субвенције, кажу, нису довољне да реше све проблеме.
Са 60 крава у штали, породица Стојановић из Лалинаца код Ниша годишње произведе пет тона меса и више од 100 тона млека. Раније су, каже произвођач Владимир Стојановић, млекари испоручивали скоро дупло већу количину. У последње две године, због суше, скупог концентрата, а јефтиног производа, било је и мање млека.
„Цена је била много ниска. Нисмо имали разлог да их хранимо добро, да купујемо концентрат на 50 и нешто динара, а да продајемо млеко на 30 и 40 динара. Пропали бисмо, појеле би саме себе… Размишљао сам шта да радим, међутим, после је цена скочила, али касно, тек у јесен“, каже Стојановић.
Скупа је и нафта, ђубриво, млади не желе да раде овај тежак посао, па су многе штале у крају остале празне. У суседном селу, каже Владимир, пре две деценије било је близу 700 крава, сада тек десетак.
„Немамо меса, немамо млека, немамо ништа. Ми немамо храну ни за наше село, а тек немамо за град. Дошли смо до тога да све увозимо. Можда се држави више исплати да увози, јер не даје премију за пољско млеко, не даје премију за месо из увоза, не даје ништа, а наплати тај ПДВ“, каже.
„Више од 50 одсто штала је остало празно“
Недалеко, у селу Сврљиг, Васићи чувају сто оваца и производе сир. Имају механизацију, сами производе храну за животиње, уз субвенције и додатни приход од сеоског туризма, могу да опстану. И сврљишка овца, каже Горан Васић, достигла је добру цену, али је све мање оних који је чувају.
Маја Живановић из Аграрсеврис тима каже да се на њеном терену показало да је најлошија слика у говедарству.
„Око 15 до 20 одсто је мање грла говеда, у овчарству је нешто боље, грла су на истом броју, чак у малом порасту, мада говоримо о броју уматичених животиња, не о укупном броју, а козарство се скоро сасвим угасило“, каже она.
То је матична евиденција за део нишавског округа само у последњих годину дана. Живановић сматра да никад веће субвенције за произвођаче нису довољне.
Нема успешног повртарства без добре припреме и дезинфекције земљишта у пластенику
„Ипак је добар откуп кључ за добру производњу, да то буду мало сигурнији приходи. Са субвенцијама јесте много лакше, мислим да без њих тек не би могло бити рада у пољопривреди, готово никаквог“, каже она.
Ковид, економска криза, свињска куга додатно су утицали на смањење сточног фонда. Пред државом је озбиљан задатак да се избори са свим проблемима, да штале у Србији не остану празне.
Будимовић: Криза у сточарству кулминирала након више година тешких услова
Секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже за Еуронеwс Србија да је криза у сточарству кулминирала након више година тешких услова, те да све сточарске производње осим живинарства сада бележе пад. Каже да је добро што су субвенције за пољопривреднике веће, али и да је важно да буду адекватно усмерене. Наглашава да спољнотрговински уговори које је Србија потписала траже континуитет производње.
„Ми морамо да имамо континуитет у сточарској производњи, ако причамо о месу и млеку и производима од меса и млека, сви ти уговори траже континуитет, квалитет, и наравно цену. Ми имамо квалитетне производе, али количина нам је спорна. Држава даје доста средстава, да ли су то подстицаји, неке друге мере по уматиченом грлу или квалитету – међутим питање је да ли се тај новац врати у сточарску производњу. Или је то неки додатни приход који регулише наше сточаре да могу да купе неке друге потрепштине. Врло је битно да таква врста подстицаја буде усмерена на сточарство, на примарну производњу и на производе које даје сточарска производња“, рекао је он.
Каже да и ова промена климе, када говеда могу да буду дуже на испаши, може да се искористи.
„Треба да наши фармери да буду у плусу. Њима не треба ништа да се објашњава, они знају посао. Клима се мења, дужина вегетационог периода је добра, трава је зелена у новембру. Доста оваца може да пасе и да се прехрањује“, рекао је.
Коментаришучи да држава увози доста меса, што многи домаћи произвођачи замерају, он каже да то је сте тако али да је то и последица одређених уговора.
„ЕУ је наш главни партнер и одатле увозимо и доста меса. Потписивањем ССП-а ми смо се обавезали на неке клаузуле. Ми смо применили као држава за извоз млечних производа прелемане. Они су дали неки резултат, али то не може до века да траје. Мора да буде свесни да постоји и та афричка куга и опрез је неопходан. Последице видимо и тек ћемо да видимо“, рекао је.
Извор:
Euronews Srbija
