Фарма од пола милиона евра, краве с наногицама, домаћин у кломпама

Аутор: draganadpetrovic
915 посета

ДЕРВЕНТА – Фарма „Ћудић“ није туристичка дестинација, али да неко броји годишње посјете сигурно би ушла у топ дестинацију.Провјерили смо и ми зашто пољопривредници из региона и Европе хрле код Радета, пише Агроклуб.ба.

„Сад их нахраним и миран сам“, овом реченицом и уз осмијех нас дочекује полетни Раде Ћудић на својој фарми у Црнчи код Дервенте, док бирка лопатом положену храну говедима. Да је вријеме новац и да је он то давно схватио, доказ је управо ово његово имање на којем се све зна – тачно у минут.

Раде овђе у кломпама ради. Руку на срце, толико је све угланцано да би без проблема у њима могао ушетати и у љекарску ординацију.

„На свим музним грлима имају наногице, које прате свако грло. Систем је прецизан у минут. Тачно знамо када је најбоље вријеме за осјеменити краву да би она остала стеона“, хвалисаво нам вели овај домаћин одговарајући на наше комплименте за беспријекорну фарму.

Само најбоље долази у обзир

Није све дошло „преко ноћи“ и није све џаба. Уложио је Раде значајна средства у развој, али одмах додаје да се исплатило. Говедарство је код Ћудића већ генерацијама породичан посао. Стога, нису се секунде двоумили око увођењаAfimilk, односно AfiAct II система, свјетског водећег педометра за праћење крава. Он им, прича нам, омогућава праћење еструса, идентификацију животиња и све врхунске параметре у једном пакету.

„Прати их ако леже дуго, даје сигнал да нешто није у реду, да има неки проблем, како би се на вријеме предузеле мјере и лијечила крава“, појашњава Раде који се на производњу млијека оријентисао 2003. године.

Системом добијају оптималне резултате, а исхрана на фарми је олакшана и с машином ТМР 10 м3. Ове двије инвестиције коштале су га око 80 хиљада марака, али наш саговорник не да рећи да је скупо и да је то пуно новца, јер је, напомиње нам „свака уложена марка оправдана“, а да би то додатно потврдио објашњава и чему служи машина:

„Ријеч је о миксерици за храну. Једном нахраниш стоку и цијели дан си миран. Тачно знаш колико чега иде за сваку краву и прави се смјеса. Десет кубика кабасте хране дневно морамо обезбиједити за прехрану. Отприлике на осам крава иде око кубик кабасте хране.“

Илустрација: Краве дају у просеку 30 литара млека по грлу, односно 2.200 литара дневно се произведе на овој фарми

Чекајући стручњака

Не би мрско овом домаћину да „у помоћ“ позове и стручно лице, како би нам до танчина појаснио како то његова фарма махом купи суперлативе, а посљедњи је од лани када је проглашен најуспјешнијим мљекаром у Дервенти. Онако потише, као да нам одаје тајну, каже да сарађује с фирмом Сано и управо је њиховог стручног савјетника позвао да нам се придружи.

Ова компанија, у оквиру ђеловања у цијелој регији надопуњује свој концепт исхране и профитабилне производње на фармама млијечних крава с ексклузивном дистрибуцијом, сервисом и одржавањем Афимилк софтверских система и постројења за мужу. Раде истиче да је управо захваљујући тој сарадњи производњу млијека повећао за трећину.

Дневни просјек млијека је 2.200 литара

„Дошли смо на дневни просјек 30 литра млијека по грлу. Пар мјесеци смо имали и по 33 литре, док неки који су у мљекарству немају ни 30. Морам рећи да док није било нове фарме и свега што прати њу, производња је била око 20 литара дневно по грлу“, прича наш домаћин на чијој је фарми 160 грла.

Тако се овђе дневно произведе од 2.000 до 2.400 литара млијека. Кад подвуче црту то је 2.200 л/дан. Било је, открива нам, и тешких дана, када су се ломили – одустати од свега или ићи на нову модерну фарму и ширити своје капацитете.

„Син Драган и ја смо сјели и заједно донијели одлуку. Или да гасимо ово све или да направимо велики искорак и ево нас данас ту смо гђе смо“, прича нам и додаје да су и прије почетка изградње нове савремене штале имали добру сарадњу са Саном и доста тога је ишло преко њих.

Мањи трошкови, већа зарада

На услузи нам се убрзо нађе и позвани Душан Гајић, иначе дипломирани инжењер пољопривреде, који се одмах дао у посао и појасни да Afimilk систем праћења крава штеди вријеме, одржава стадо здравим и доноси већу зараду. Представља потпуни систем управљања на фармама музних крава на бази детаљно разрађених алата за доношење одлука за успјешно управљање фармом.

„Поред тога што фармеру даје прецизне информације приликом мужње за сваку краву, систем омогућава знатно снижавање производних трошкова, јер добијене информације фармер користи за ефикасно управљање репродукцијом и побољшавање здравља цијелог стада“, појашњава Гајић. Систем обавјештава и о одступањима од уобичајеног у понашању и вриједностима физиолошких, здравствених и производних показатеља. „Ови извјештаји указују на тренутне промјене код сваке краве, сваке групе или цијелог стада и омогућавају фармеру да усмјери своју пажњу само на проблематичну краву и тако оствари знатно ефикасније управљање фармом“, додаје Гајић.

Правовремена детекција термина тељења може утицати на разлике између губитка и спашавања подмлатка и краве. С AfiAct II упозорењем, подаци се добијају директно на мобител или таблет или неки други мобилни уређај.

Наведени подаци и функције, као и низ других, тиме повезаних извјештаја, могу се пратити у реалном времену, као и током сваке лактације, и то за сваку појединачну животињу и цијело стадо. Такођер сви подаци се похрањују у рачунар и могу се пратити за актуелне лактације и све од када се проводи мјерење.

Илустрација: Модерна технологија у служби крава како би се пратило њихово стање

Инвестиција тешка више од милион КМ

Објекат ове фарме се простире на 1.000 квадратних метара, док је њен капацитет 80 лежишта. Изградња модерне штале био је озбиљан финансијски замах који се највећим дијелом ослањао управо на средства проистекла из овог посла, а како објашњава домаћин, један дио обезбијеђен је из републичког буџета.

„Када смо ушли у ову инвестицију, кренули смо са око 600 хиљада марака. Дио смо кроз кредит обезбиједили, нешто је било подстицаја од стране ресорног министарства и остатак смо сами“, истиче овај фармер и додаје да су кроз девет мјесеци све завршили и уселили стоку.

Радили су то у корони, када је све некако стало. Имали су среће да су тада и цијене мировале, а цијела инвестиција изашла је преко милион марака, јер је било и додатних радова као што је артешки бунар, вањско уређење, вентилација и друго, а стално се занављају механизација и прикључци. Приземље штале је у функцији производње млијека, док су на спрату планиране канцеларије, просторија за ветеринара, те сала за предавања.

Ту је и измузиште – као основни сегмент који највише олакшава рад, те лактофризна станица. Све је организовано тако да се истовремено обавља мужа десет крава, које плански по завршетку муже прелазе у другу просторију, гђе имају храну.

„Модерну шталу чини и механизам за сакупљање стајског ђубрива које се накупља у базену од 400 кубних метара. На тај начин добијамо течни стајњак који се из цистерни директно разгрће на њиви“, објашњава овај мљекар.

Фарма некада и данас

Ћудићи су задржали и свој стари објекат, у којем борави око седамдесетак јуница и неколико телади. Причају како им је савремена механизација, која је некад била незамислива, омогућила да олакшају породични посао.

„Доста смо се патили, било је тешко зими радити, јер ту су биле штале на отвореном, смрзне вода, није било лако“, присјећа се Раде, којем у вођењу пољопривредног домаћинства помажу супруга, те син и снаха.

Стручни савјетник компаније Сано оцјењује да је ова фарма прави примјер како треба све да функционише и да нема потребе ићи у земље ЕУ како би виђели савремени начин производње млијека. Да је то тако, говоре и бројне посјете Црнчи фармера из региона, али и европских земља.

„Морам рећи да је свако мало неко долазио да види фарму, да види овај систем и да се увјери да се добри резултати могу постићи и код нас. Радо им покажем и увјере се да може, али мора се радити и мора се омасовити производња“, јасан је овај вриједни домаћин.

Проблем уситњене парцеле

Раде и син Драган, који носи највећи терет и спрема храну за стоку, обрађују око 100 хектара земље. Проблем који дијеле са другим пољопривредницима су уситњене парцеле.

„Доста њих које смо узели у закуп су и доста удаљене од нас, али није проблем даљина ако је то велика и чиста парцела спремна за обраду. Ми смо сада засјали око 40 хектара кукуруза и не може нам бити за силаже. Око 400 до 500 дунама треба нам траве, луцерке и ђетелине за кабасту храну“, истиче овај фармер из Црнче.

Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Farma-u-Derventi-od-milion-maraka-krave-s-nanogicama-domacin-u-klompama/788719

Printscreen Youtube/Земља извор живота ТВ К3

Srodni tekstovi

Оставите коментар