Фарма кока носиља Томислава Јанковића

Аутор: draganadpetrovic
86 посета

Ко и све друге животне намирнице и јаја су поскупела тако да на пијаци коштају од 14 до 17 динара. Скупља су она која носе коке у дворишту, из такозваног слободног узгоја,чија цена достижу и 20 динара за комад. У маркетима цена је нешто виша. Највећи удар на производњу конзумних јаја је драстично поскупљење концентрата, али и енергената. С друге стране, цену диктирају накупци. Како је успео да одржи фарму већ две деценије, за наш часопис говори Томислав Јанковић.

Томислав Јанковић један је од водећих фармера у Рашком округу, бар када је у питању производња конзумних јаја.

Прву фарму основао је још пре 20 година, и то под закуп,чини се силом прилика. Наиме након факултета, стажирања и одслуженог војног рока посао ветеринара није могао нигде засновати, те га је заменио узгојањем кока носиља. Истина веза постоји, јер оба занимања уско везују животиње, али су путеви до зараде и успеха поприлично различити. Уз оца,успешног економисту, заволео је село, њихове винограде, те је негде каже било логично да се посвети пољопривредном позиву.

,,Једноставно, после завршеног факултета и завршеног стажирања у Ветеринарској станици, дошло је време за служење војног рока. За тих годину дана мог војничког живота десило се много тога, агресија на Србију, десиле су се и октобарске промене, дошло је до реформи у ветеринарској

служби, где нажалост за мене више није било посла. Тражећи било какав посао и мало везан са мојом струком било је готово немогуће. У тој тражењу нашао сам једну фарму,Задруга Врњци је била у питању, узео под закуп и почео да радим са кокама носиљама.Током година сам формирао фирму, тржиште и тако до дан данас. Било је таласања, успона и падова, али сам се одржао, изградио објекте на парцели коју сам купио овде у Штулцу.

Илустрација: Томислав Јанковић фарму кокошака има већ више од 20 година

Свакако да тих деведесетих нико није слутио да ће производња јаја бити нешто од чега ће данас породица живети. Прилике у сточарству често су нестабилне, што се рефлектује на даљу репродукцију, цене и економију. Тржиште је директно и по систему како се ко снађе.

„Код нас још увек нажалост важи принцип, како се ко снађе на тржишту. Ја радим да кажем дуго, имам своју дистрибуцију и трудим се да сав свој производ директно продам купцима,јер сви који посредно преко накупаца продају било који производ у старту имају мању зараду. За нас произвођаче,морам то да кажем, накупци су убитачни“.Јаја спадају у једну од главних животних намирница, тако да је дестабилизација цена чини се осетљивија тема и од саме производње. Овогодишње поскупљење јаја је каже Јанковић једина светла тачка у целој причи.

,,Поскупљење основних животних намирница је некако најосетљивија тема. Јаја свакако спадају у категорију велике потрошње у исхрани људи, што је један разлог реаговања на сваку промену у цени и промени на тржишту. Нарочито када се ради о јајима која су природно конфенционирана због своје љуске, и могу директно са фарме да доспеју на тржиште, за разлику од меса и млека где због прераде такви производима имају скупљу производњу и вишу цену.Живинарство је у протекле две године поднело терет кризе изазване пре свега пандемијом корона вируса као и друге гране сточарства. Оно што је произвођаче највише погодило је скок цена сировина за сточну храну, која је опет последица украјинског рата. Соја, сунцокрет и кукуруз су у великој мери поскупели што се тешко може надоместити ценом на тржишту. Ми смо годинама таворили, многе колеге су одустале од ове производње, ми нисмо. Тренутна цена јаја је после дугог периода да кажем за нас произвођаче, говорим у своје име добра. Дуго се није десило да покријемо трошкове и остане солидна зарада“,каже Томислав.

Илустрација: Томислав сам узгаја храну за своје коке

Јанковић је интересантан и по томе што је уз ову производњу уврстио и производњу житарица. Рекло би се иде му од руке,јер су приноси пшенице, кукуруза и соје сваке године на завидном нивоу. Уз класичну рачуницу, у причу се укључује и еколошка страна, која смањује трошкове на њиви.

,,Постоји свакако и та еколошка страна, јер ми као нус производ имамо то живинско ђубриво које је изузетног квалитета, али када је вишак треба га негде сместити. Поред свог имања, сам због тога одлучио да узмем и неколико парцела у закуп, са њих скидам усеве које касније прерађујем у облику концентрата и користим у исхрани на фарми. На тај начин сам да кажем заокружио процес. Приноси варирају,зависи од године до године. Ова је изузетно сушна и биће знатно мањи принос. Пшеница није била лоша, али су соја и кукуруз десетковани“.

Сада у свом власништву има два објекта у Штулцу, капацитета седам ипо хиљада кљунова у одгоју и експлоатацији. Да остварили профит, пет месеци се финансира производња из сопственог џепа, тако да једна кока носиља кошта око пет евра, док не пронесе. Нижа откупна цена јаја, уобичајена је од Васкрса до септембра, када и продаја слабије иде. Најтеже је преко лета, јер врућине могу да изазову прилично проблема носиљама. Ту је применио знање и смањио трошак.

,, Од када радим овај посао ја сам био ветеринар и сигурно да је делом уштеда. Не знам како је да нисам ветеринар, али претпостављам да би трошкови били знатно већи, несаница већа, превентива јако слабија, лечење сигурно мање“.

Илустрација: Цену јаја диктирају накупци а не произвођачи

И поред тржишта и репутације које су Јанковићи стекли стално се стрепи, јер нико не може да гарантује сигурност на том истом тржиту, на коме цене сточне хране углавном расту,док цене производа махом стагнирају. У посао су укључени и сви чланови његове породице, мотив више него јасан, троје наследника. Да ли своје наследнике види у породичној мануфактури?

,,Ја бих волео да развој пољопривреде у Србији и развој овог мог живинарства буде мало организованији, да добијемо неку помоћ, да буде организованог тржишта, организованог извоза. Да буде извесније, да можемо да планирамо и за наредну годину. Људи бар они који су остали у овој причи сигурно би унапредили производњу, ширили јата. Имам троје деце и волео бих да бар неко од њих настави ову породичну причу. Што је до мене, ја сам ту да пружим струковну и сваку другу помоћ. Видећемо, од мене најмање зависи“, закључује Томислав.

Извор: Агробизнис магазин

 

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар