У посети код Јовановића: Овчарење пред пензију

Аутор: draganadpetrovic
374 посета

Када у селима видите на окупу више генерација, знате да пред собом имате добре домаћине и лепу причу. Времена и турбуленција у пољопривредној Србији су последњих деценија донеле пуно тога, нажалост више лопшег. Ипак једна грана сточарства улива наду да ће пашњаци опет да се забеле, а овчари да оживе. У Милаковцу, селу између Краљева и Крагујевца посетили смо породицу Јовановић који се овчарством баве тек последњих пет година, чини се успешно. Овчарство је у Србији последњих година у експанзији и радује чињеница да се домаћи овчари поново окрећу аутохтоним расама оваца.

Породица Јовановић из Милаковца генерацијски је имала додатни приход са села. Мање више сваштарило се и на овом газдинству. Имали су и фарму крава,бавили се трговином,неко је радио и у фабрици. Последњих пет година, како кажу пред пензију баве се искључиво узгојем сјеничке овце. Почели су са 50 да би данас на фарми имали преко 100 грла, без јагњади.Ових дана принове пристижу,питамо да ли је тешко постићи послове.

„Бавили смо се многим пословима, на крају смо одлучили да пензију дочекамо уз овце. Пре пет година смо донели таквуодлуку, а до када ће фарма бити пуна, не знамо. Није тешко,јесте да има посла, нарочито када се јагње овце, као сада.Треба нам једно два-два ипо сата ујутру и увече. Мора да се дежура, све друго, ма није тешко. Пустиш овце на испашу,одмориш мозак. Да имамо и мало проблема када скупљамо сено, не можемо баш сами али је тешко и да нађеш раднике и кад имаш да платиш“-почиње причу Гордана Јовановић.

Гордана је и носилац газдинства, реткост у Србији. Земље имају нешто преко шест хектара. Да би фарма опстала под закуп обрађују још 12 хектара. Ту су житарице, силажа,сенажа. Приноси на сушну годину кажу нису лоши.

,, Силажа и сено су нам били одлични, кукуруз скидамо ових дана. Новембар је ове године топао, трава још зелена, тако да нам то олакшава да уштедимо мало на храни за зиму“- наставља наша саговорница.

Илустрација: Овчарство у порасту последњих година у Србији

Претходних година у овој производњи десиле су се велике осцилације, али ова грана сточарства ипак расте. Продају искључиво јагњад, вуну неће нико, а да ли ће ширити стадо зависи од пуно фактора. Питамо и да ли може да се живи од овог садашњег бизниса.

„ Вуну неће нико, ми нити знамо да предемо, нема интересовања, једне године је долазио један човек и то је то.Овако ће на фарми да буде до идуће године, а шта ћемо даље зависи највише од цене, субвенција. До сада смо успевали све да продам, о али некада по бољој, некада по лошијој цени.Ако је чак и лоша цена мораш да продаш, не може да се храни јагње и овца у недоглед. Организујеш производњу и према храни. Ми да не радимо оволику земљу, да све купујемо, ма каква фарма. Ни две овце не би чували. Да ли може да се живи? Видите када би све ставили на папир ми би то сутра продали. Али ове године смо радили и већи овчар, доста се уложило, када улажете нема зараде, али увек се водимо тиме да ће то улагање да нам донесе добит. Кажем наредна година ће вероватно бити пресудна“ каже наша Гордана.

Илустрација: И унуци помажу у тору са овцама

Види се да овај посао воле јер су објекти лепи пространи, овце чисте. Прво стадо је стигло захваљујући повратним субвенцијама. Објекат је рађен ове године из сопствених средстава, због тога је ресорна помоћ овим сточарима значајна, потврђује нам Миленко, Горданин супруг.

,,Прво стадо смо добили захваљујући субвенцијама, то нам је тада пуно олакшало, јер тешко да можете имати толико пара на гомили. Е сад имамо проблем, субвенције касне.Некако када треба да дође до нас сељака увек зафали. Знате како, важно је да знамо када ће новац стићи. Крај новембра је ми још нисмо добили средства, а предали смо одмах на почетку. Поента је да знамо да ли је то јун, јул,август, па макар и децембар, али да знамо како да се организујемо, јер на то можеш да се ослониш. Нама те субвенције много занче. Треба уложити у пољопривреду, у земљу, нафту,сетву, жетву,кошење, скупљање сена и силаже, не рачунајући свој рад. Ту је матичење, ветринар“- каже Миленко Јовановић.

Илустрација: Вукашин, Виктор и Вук помажу чим заврше са својим школским обавезама

У дому три генерације и три сјајна момка. Вукашин, Виктор и Вук помажу чим заврше са својим школским обавезама. Кажу да имају најлепши ранч на свету. Један од њих нам демонстрира и родео на овну. Деци мало из забаве, мало из воље, фарма дође игра и рад. Готово у глас говоре о свој фарми, селу.

На моје питање да ли ће остати на селу најмлађи Вукашин је поновио, ваљда.Математика је сурова статистика још тежа. Многи одлазе из села у град, из града у другу државу. Миграције су увек биле али су кажу најупорнији и највернији остајали на свом огњишту. Јовановићи за сада одолели. Син, унуци су за сада под окриљем дедовине. Лепо је видети генерацијску слогу и жељу да успеју.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар