Након што је Влада Србије уредбом ограничила цену свињског бута, плећке, свињског врата и слабине са костима, реаговали су и произвођачи и продавци меса. Док сточари најављују да ће тражити хитан састанак са председником Србије, јер се и по актуелној цени од 260 динара по килограму живе ваге, фарме гасе, поједини велики произвођачи, који имају затворен круг од њиве до трпезе, оцењују да ситуација у свињарству никад није била боља.
Професор Пољопривредног факултета и власник једне огледне фарме свиња Витомир Видовић каже да су у највећем проблему они који су гајили крмаче, јер је цена свиња осцилирала и у Европи. Прво су, како прича за Euronews Србија, Кинези увели блокаду увоза из Немачке и појавио се вишак меса у Европи, због чега је цена пала. Ипак, људи у Европи су, како наводи, сачували и крмаче и радна места, а домаћи фармери су поклали на хиљаде крмача.
„Остали смо са негде између 160.000 и 200.000, што значи да немамо ни 20 до 30 одсто меса из сопствене производње. Ако се настави овај тренд да увозимо прасад из Европе и да чувамо радна места шпанским, пољским, холандским, немачким и белгијским фармерима, наша ће се радна места гасити. Мислим да смо изгубили десетину хиљада радних места, али се то не види јер су људи на селу“, сматра Видовић. Цена свиња живе ваге отишла је скоро дупло горе у односу на почетак године, била је око 135, а сада је и више од 260 динара, али су поједини произвођачи и даље у тешкој позицији.
„Они који су преживели сад враћају губитке, али они који су имали крмаче су губили од 5.000 до 8.000 по једном товљенику. Десиће се да ће фабрике сточне хране, да ће кланице, морати да граде своје фарме или ће увозити прасад као што је садашњи тренд, а у том случају ћемо онда имати месо које ће имати европску цену“, каже Видовић.
Влада Србије усвојила је 28. јула Уредбу о ограничењу висине цена основних животних намирница, којом је дозвољено поскупљење свињског меса, али је цене ограничила на максимални износ и утврђен је и максимални ниво произвођачких цена и маржи. Цена свињског меса са бута средином јула ограничена је на 709 динара, а сада је 750 динара, цена меса са плећке је била 699 динара, а сада је 738 динара, док је месо од свињског врата и крменадла коштало 595 динара, а сада је кориговано на 659 динара.
Илустрација: Тешко је малим произвођачима
Мале фарме се гасе, велике се шире
На месту некадашње фарме у Хртковцима, „Мистрал комерц“ је основао нову 2020. године, на почетку периода који сточари називају кулминацијом тешког стања у свињарству у Србији. Почела је ширењем афричке куге свиња у Европи, због чега о био сигурности на овој фарми посебно воде рачуна. Кризу је продубила пандемија корона вируса и смањена потрошња меса, а до врхунца је довело поскупљење сточне хране.
„И ми смо били у јако лошој позицији. Пошто је фарма релативно нова, животиње су из увоза, високо продуктивне, високи здравствени статус, па имамо мале губитке, а високу производњу, па се ту негде сналазимо са том лошом ценом. Верујем да је на мање произвођаче који не могу да издрже те лоше периоде много теже утицало него на нас“, каже Владислав Вишњић, руководилац производње на фарми Мистрал комерц у Хртковцима.
Ова фарма, са 750 крмача, односно десет хиљада животиња спада у средње. Стање на тржишту, које је, причају, почетком године било изузетно тешко, почело је да се поправља од увођења обавезног обележавања домаћих производа у радњама. Владина уредба о ограничењу цене свињског меса на њих није много утицала, јер је продајна цена, за разлику од пре пола године, кажу, сада добра. Ипак, мноштво малих фарми у међувремену је престало да постоји.
„То је можда неких око 30 посто. У принципу, они који немају сопствену производњу прасади, који морају да купују прасад из увоза и који морају да финансирају сву ту производњу директно. Значи, да плате прасе, да плате сточну храну која је у последњих неколико месеци достигла нивое који нису забележени, они су у великом проблему“, напомиње Вишњић.
Миленко Ђурђевић, власник Индустрије меса Ђурђевић каже да не зна ко је у протекле две године затворио фарму, али напомиње да зна колико је њих отворило нове.
„Ми смо се проширили. Сами фармери треба да буду презадовољни са овом ценом. Ако неко треба да се жали, то треба да се жале купци, јер буквално месо нам је сада можда најскупље у региону“, сматра Ђурђевић.
Тако ситуацију у свињарству у Србији види власник једне од великих компанија у месној индустрији. Они имају затворен круг – од производње житарица, преко сопстевних фарми, кланице и паковања меса. Владином уредбом нису били задовољни, јер није обухватала цену паковања, па су заједно са трговинским ланцима писали надлежним министарствима и уредба је измењена, а максимална дозвољена цена повећана.
„Ако узмемо последњих десет година целокупног система, мислим да је ова година таква да сви треба да будемо задовољни“, каже Ђурђевић.
Илустрација: Драстично смањен број крмача
Владислав Вишњић, међутим, истиче да је у односу на пре десетак година број крмача драстично смањен.
„Неки подаци од пре десет и више година кажу да смо имали око милион крмача. Сад смо на око 200.000, опет према некој слободној процени, а то је огромно смањење. Такав темпо води ка опстанку великих, али нестанку малих фарми“, указује Вишњић.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/57818/male-farme-se-gase-velike-rade-nikad-bolje-a-potrosaci-sve-cesce-na-stolu-imaju-uvoznu-svinjetinu/vest
