Безмало сваке године у време ,,свињокоља“ и новогодишњих празника можемо прочитати наслове да се нека породица заразила трихинелом. Поражавајућа је чињеница да паразит трихинеле и даље може да доспе у организам човека, поред великог напретка технологије, дијагностике и јефтиних анализа. У нашој земљи први пут је регистрована 1923. године у Земунској болници. На жалост забележени су и случајеви смртности код човека, те је из тог разлога неопходно урадити превентивно анализу меса. Специјалистички ветеринарски институт Краљево има референтне лабораторије за анализу многих заразних болести, тако смо одговоре добили управо у овој институцији. Разговарали смо са др Марком Дмитрићем.
Трихинелом се најчешће заразе домаће и дивље свиње, пацови, лисице, медведи, пси, јазавци… Преноси се са једног домаћина на другог и одржава у природи међу животињама које су повезане ланцем исхране. Трихинелоза је зооноза. Заражено месо је опасно за здравље човека. Пренос болести са животиње на човека могуће је спречити обавезним прегледом меса. Иако не спада у смртоносне болести, трихинелоза може да нанесе велике штете људском организму. Последице ове болести трају дуго. Време свињокоља на жалост ретко које године да не опомене са оболелима.
Др Марко Дмитрић
,,Трихинела спиралис се у облику ларве налази у попречнопругастим мишићима. Преноси се са једног домаћина на другог и одржава у природи међу животињама које су повезане ланцем исхране. Када се мишићна влакна, под дејством желудачног сока, разграде, у организму новог домаћина ослобађају се ларве и улазе у слузокожу танког црева. У току пар дана ларве достижу полну зрелост. После оплодње мужјаци угину, а женке почињу да полажу ларве. Младе ларве напуштају слузокожу танког црева и путем лимфе прелазе у крвоток, а путем крви у попречнопругасте мишиће. У мишићима долази до стварања капсуле а учаурене ларве могу остати годинама живе и чекати новог домаћина. Тако се формирају жаришта трихинелозе. Жртва трихинелозе може да буде и човек ако користи трихинелозно месо у исхрани. У том случају се исти биолошки циклус паразита одвија у организму човека а обољење пролази кроз цревну, мишићну и реконвалесцентну фазу“.
Лекари инфектолози наводе да се у ово доба године, односно од децембра до марта најчешће јављају епидемије трихинелозе које су честе после породичних свињокоља. Зависно од здравственог стања и количине конзумираног меса, код човека болест наступа 2-7 дана након уживања ове намирнице , па се тек тада болест И примети, када може бити и смртоносна. За неуспех су најчешће одговорни власници домаћинства који углавном не схватају неопходност поступка. Не треба занемаривати ни чињеницу да је свиња свеждер, те уколико јој се пружи прилика у свој јеловник уврштава и штакоре. Наиме,узрочник трихинелозе, може се развијати само код сисара, и то код месождера и сваштоједа.
,,Од трихинелозе оболевају свиња, пацов, пас, лисица, медвед и јазавац, а главни домаћини су свиња и пацов. Будући да су пацови канибали и прождиру једни друге, трихинела се преноси са пацова на пацова, а пацов се може заразити и зараженим отпацима свињског меса. Свиња се зарази када поједе зараженог пацова, а чојек се зарази када поједе недовољно кувано или недовољно печено месо, или производе од меса сушених на диму, животиња заражених ларвама трихинеле. Најчешће је то месо од домаће свиње у коме се налазе ларве Trichinella spiralis, али не ретко и месо уловљене дивљачи, која је такође високоризична“, појашњава саговорник.
Револуционарно откриће нишлија о томе како пчеле проводе ноћ
Одрасли паразит живи у цревима око месец дана и за то време излучи велики број паразита у организам носиоца. У попречно-пругастим мишићима се заустављају, брзо расту, попримају спирални облик и доводе до реакције околног ткива. Тако се ствара запаљенска чаура у којој ларве живе од једне до чак и тридесет година! Да ли ће се трихинелоза јавити и код људи зависи и од навика коришћења свињског меса. Болест се јавља након конзумирања зараженог меса, кобасица или прерађевина од меса који су конзервирани сушењем или нису довољно термички обрађени.
Најбоља заштита људи и животиња свакако лежи у превентиви. Превенција болести се постиже ветеринарским надзором. Зато и упозорење свима да се придржавају прописа и дају што више узорака меса на трихинелошки преглед како би се заштитили од ове тешке болести. На преглед је најбоље донети дијафрагму односно корен или ребарни део.
,,Човек се заражава најчешће, коришћењем у исхрани меса и месних прерађевина у којима се налазе живе ларве Trichinella spiralis. Због тога учесталост јављања трихинелозе код људи зависи како од распрострањености трихинелозе код животиња чије се месо користи у исхрани, тако и од кулинарских навика. Епидемиолошки најризичније намирнице су димљено и термички необрађено или недовољно обрађено месо. Кобасице представљау епидемиолошки врло ризичну намирницу, нарочито у сеоским домаћинствима, месо и прерађевине се обезбеђују из властитог узгоја и клања свиња, при чему се једна количина меса конзервира сушењем или се користи за прављење кобасица. Због тога се трихинелоза најчешће јавља у облику породичних епидемија у време свињокоља.Период ризика је углавно од децембра до марта месеца“ упозорава др Марком Дмитрићем.
Преглед на трихинелу је важан јер не можемо знати да ли је животиња, у овом случају свиња коју смо одгојили, заражена или не јер се на њој не примећује да је болесна. Она једе, напредује, уобичајено се понаша. Зато је трихинелоскопски преглед меса прави начин да се утврди да ли постоји зараза. Узорке меса треба предати у ветеринарску станицу, амбуланту, или инстутут и то комади са одређених делова животиње.
,,Најзначајнија мера спречавања трихинелозе код људи је преглед меса. За преглед се узима круна дијафрагме. Узорак се узима са обе стране. Уколико се истовремено коље више свиња, узорак се узима од сваке животиње посебно. Чешће су заражене старије свиње, прашчаре, али све животиње, без обзира на расу и старост, укључујући и прасад, могу бити заражене. Ризику од заражавања посебно су изложене свиње које се пуштају на пашњаке. Заражене животиње не показују видљиве знакове болести. Док се не добију налази да је месо исправно, не треба пробати сирову смесу за кобасице, нити јести термички недовољно обрађено месо и месне прерађевине. Термичка обрада треба да се врши на температури већој од 700°Ц и довољно дуго како би месо било добро кувано или пржено“закључује др Марко Дмитрић.
Саговорник истиче и да ниске температуре доводе до уништења ларви под условом да се она спусти до одређене тачке и да траје довољно време, на –250°Ц трихинела ће бити разграђена за 10 дана. Ових дана активна је продаја и на пијацама широм Србије, на неким манифестацијама. На питање колико смо сигурни конзумирањем тих месних ђаконија, добили смо одговор да би ти производи требали да имају решење којим обављају делатност, као и извештај ветеринарских служби које су вршиле надзор или лабораторијску контолу. Како год увек остаје на вама да проверите продавца уколико нека маркицу.
Трихинелом могу бити заражене свиње различите старости, па и прасад, те је стога препоручљиво радити анализу и на мање животиње. Ризику од заражавања посебно су изложене свиње које се пуштају на пашњаке.Високу зараженост трихинелозом имају пацови. Због тога је дератизација врло значајна мера за спречавање бројних зооноза укључујући и трихинелозу. У насој земљи први пут је регистрована 1923. године у Земунској болници. На жалост забележени су и случајеви смртности код човека, те је из тог разлога неопходно урадити превентивно анализу меса, јер наше здравље нема цену!
