Сточарске приче из комшилука – 23 робота за мужу крава (фото и видео)

Аутор: Gdjakovic
334 посета

Група пољопривредника из ваљевског краја боравила је у радној посети Босни и Херцеговини где се састала са неколико занимљивих пољопривредника у том крају. Пољопривредници из Ваљева посетили су фармере, пре свега из Републике Српске, уз подршку ЈП АГРОРАЗВОЈ ваљевске долине који спроводи локалну аграрну политику у Граду Ваљеву. Подршку за организацију дало је и Удружење произвођача млијека Републике Српске.

Породичне фарме музних крава, номадски начин гајења оваца, прерађивачки капацитети и рад Удружења произвођача млека и сточарских задруга имали су прилику да упознају ваљевски пољопривредници током четвородневне студијске посете Републици Српској и Босни и Херцеговини коју је организовало предузеће „Агроразвој – ваљевске долине’’ које спроводи аграрну политику града Ваљева.

Са просечном дневном производњом млека од 24 до 28 литара по крави може се похвалити четворочлана породица Радомира Тошића, на чијој фарми недалеко од Градишке је 150 грла говеда, претежно сименталске расе, од којих је тренутно на мужи 80. Поред сенаже, кукурузне силаже, сирка и зоби које производе на око 60 хектара сопствених ораница, у дневном оброку говеда заступљено је и концентровано храниво. Од пре две године ручну мужу, која је без прања измузишта трајала два и по сата, заменио је робот који је на овом послу ангажован 24 сата дневно. То је им кажу, олакшало рад и скратило време проведено на фарми, ако се има у виду да поједина њихова грла дају и до 45 литара млека. Током процеса муже поред количине млека, за свако грло појединачно добијају и податке о температури млека, проценту млечне масти, евентуалној појави мастиса.

Ово је робот произвођача LALY карактеристичан је по томе што ради 24 сата без престанка. (ВИДЕО) Краве саме долазе у бокс за мужу где их чека концентровани оброк који је намењен баш за сваку краву појединачно. Систем је програмиран тако да балансира оброк концентроване хране у односу на производњу млека и кондицију грла. То све се ради преко огрлице коју краве носе на себи. У случају било каквог поремећаја код краве моментално ће зазвонити телефон власника све док се  на њега не јави и добиће информацију шта се десило. Систем је толико добро урађен да одваја млеко од појединих крава по захтеву произвођача. Рецимо, то је случај када се крава отелила или ако је на лечењу.

Иначе, робот је толико добро направљен да за неколико минута крава буде помужена. Краве се музу по вољи неколико пута дневно и све то има забележено на рачунару уз извештај о квалитету млека. За мање од једног минута робот опере виме, затим постави музни апарат на виме и креће мужа. На екрану су доступне информације о томе колико је тренутно намужено млека из које сисе, али и други детаљи о крави која је у боксу за мужу. За то време она ужива у концентрованом оброку који је одређен за њу. Што више млека то више и хране све док је то на нивоу рентабилности и њене пуне кондиције.

Тошић је један од истакнутијих произвођача млека у Републици Српској и члан Управног одбора овдашњег Удружења произвођача млека које тренутно окупља 440 произвођача млека, што је нешто мање од пет одосто укупног броја газдинстава која се у Босни и Херцеговини баве млечним говедарством. Подаци показују да се на њиховим фармама годишње произведе око 45 милиона литара млека, што је 34 одсто од укупно произведеног млека у Републици Српској односно 15 одсто у Босни и Херцеговини.

Ова породица сложно ради већ деценијама, у дворишту савремена пољопривредна механизација, чак 7 трактора, телехендер, прикључне машине, све је ту и сами обрађују 60 хектара земље. Одмора тешко има а кући неко увек мора бити. Ипак не жале, се раде и зарађују. Кажу да би робот за мужу требало да има свака фарма која има изнад 55 крава.

Tоком ове године у Републици Српској држава је финансирала набавку чак 960 трактора. А данас чак 23 фарме имају роботизовану мужу. Подстицај за набавку је 100.000 евра, а систем кошта око 300.000 евра а у зависности од модела може бити скупљи или јефтинији.

Ову посету комшијама обележила је и занимљива екскурзија на чак 1.200 м надморске висине где смо имали прилике да видимо како се гаји раса Абердин Ангус говеда. Ради се о Задрузи Гвозно у Калиновику. У њој раде два стручна лица и два радника, који заједно успевају да одгаје преко стотину говеда током године и да спреме храну за њих: „ Овај посао започели смо 2015. године када смо у октобру те године добили 60 стеоних јуница расе Ангус и то као донацију Владе Републике Чешке кроз пројекат којим смо конкурисали. Данас се овде налази преко 100 грла. Наша пољопривредна задруга бави се искључиво производњом приплодног материјала расе Ангус. Не можемо да обезбедимо  ни 20% потребе за тржиште Босне и Херцеговине“ каже за Агробизнис магазин др Грујица Вицо. Ово је једна од најбољих фарми у Босни и Херцеговини и имају сертификат за органску пољопривреду. ВИДЕО

Комплетну храну производе у околини на надморској висини од 1.200 до 1.300 метара надморске висине и отприлике годишње произведу око 350 тона сенаже што је главна храна за ова грла. „Краве већи део године проводе на испаши. Прошле године су на пример биле до Богојављења односно 19 јануара на испаши. Дешава се наравно да овде падају велики снегови па буде и по 3,5 м висине снежног покривача и онда морамо да чистимо пролаз до штале. Иначе, за Ангус је карактеристично да је веома отпорна раса говеда. Могу да се теле на ливадама и по снегу. Краве као мајке су одличне, лепо штите своју телад тако да немамо проблема са дивљим зверима попут медведа и вука. Овде је тешко са логистиком јер сте прилично удаљени од продавница тако да када вам треба неки резервни део треба отићи и донети тај део. Краве су обезбеђене локаторима, такозваним огрлицама, које се налазе на неким кравама, не свим, али довољно да можемо да пратимо кретање стада односно где су говеда, куда се крећу и лако се могу пронаћи у брдима“, објашњава нам Грујица.

Семе бикова са БиХ

Већ седам деценија Ветеринарско- сточарски центар у Бања Луци је једини репродуктивни центар у говедарству за проиyводњу дубоко смрзнутог биковског семена у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Већина бикова које набављају за приплод долази из Немачке , а доста сарађују и са аустријским центрима.

“Тренутно је у центру осам бикова и углавном је у питању комбиновани тип симнеталца за млеко и месо. (видео)

„Некада смо имали по 30-40 бикова. Нажалост сточни фонд, што се тиче говедарства је у опадању, као и у целој регији, Србији и Хрватској. Осим сопствене производње увозимо и семена товних пасмина, као што су шароле, лимузин, белгијско плаво говече. Међутим, пошто за овим типом бикова односно товом нема великих захтева на тржишту, није исплативо да купујемо ове расе бикова и да ми радимо производњу биковског семена “, каже Саша Илић, шеф дистрибуције семена у Ветеринарско – сточарском центру Бања Лука.

Семе се може изимати двојако, скоком на имитацију краве или на другог бика. У овом центру радије користе другог бика због могућности повређивања животиња. Када бик скочи радник поставња вештачу вагину и узима ејакулат који одмах иде у лабораторију на преглед и пприпрему за дубоко смрзавање. Када све процедуре буду завршене и семе буд епроверено након дубоког замрзавања може се даље користити за оплодњу крава на фармама.

Srodni tekstovi

2 коментари

Iraq industry 22. децембар 2023. - 08:39

مع التركيز على التميز ، اكتسب مصنع إيليت بايب Elite Pipe سمعة طيبة في إنتاج منتجات HDPE و uPVC عالية الجودة التي تلبي معايير الجودة الصارمة.

Одговори
uPVC pipe supplier in Iraq 2. јануар 2024. - 05:51

Its like you read my mind! You appear to know a lot about this, like you wrote the book in it or something. I think that you could do with some pics to drive the message home a little bit, but instead of that, this is fantastic blog. An excellent read. I will certainly be back.

Одговори

Оставите коментар