Србија има новог магарца – у чему је разлика од осталих?

Аутор: Gdjakovic
492 посета

Према јеванђељу Исус Христ је седам дана пре страдања ујахао на магарцу у Јерусалим где га је дочекала маса људи који су под његове ноге у знак поштовања бацали цвеће и палмино лишће. Због тога се магарац сматра благословеном животињом, а сваки на леђима носи крст.

Као што је прича о магарцу и његовој необичној улози остала уписана у хришћанству тако и Резерват природе Засавица прате бројне легенде. Предање каже да су на овом месту нетакнуте природе некада живели змајеви што је записано и на келтским картама. Таквих места на Балкану је било осам, укључујући и Засавицу. И ни мало случајно на овом месту где су некада према митовима обитавали змајеви данас се налази највећа фарма музних магараца у југоисточној Европи са 300 грла. А међу њима има и оних који су потпуно посебни и другачији, банатски магарац који ће после бројних научних тестирања и генетских провера бити уписан као нова раса.

Банатски магарац нова раса

Како је за Агробизнис магазин испричао управник Резервата природе Засавица Слободан Симић, све је почело 2000. године која је била година хришћанства.

– На једном од састанака Покрета Горана сазнао сам да Французи масовно купују магарце, управо због њихове улоге у хришћанству, па сам и ја из Новог Милошева набавио седам, осам комада. Некад су магарци били врло важни у животу паора, али су се времена мењала, и они полако нестајали. Временом су се наши магарци размножили, а мене су заинтересовале ове изузетне животиње. У жељи да сазнам нешто више о њима пре две деценије почео сам да истражујем и констатовао невероватну чињеницу да ни на Ветеринарском, нити на Пољопривредном факултету не постоји ни један научни рад о магарцима у југоисточној Европи, а камоли код нас– почео је своју причу Симић.

Убрзо је започео сарадњу са бројним научним институцијама и министарством за пољопривреду, шумарство и водопривреду које је препознало значај Засавице, али и магараца. Испоставило се да поред балканског магарца, који такође није регистрован као раса, постоји и један дупло крупнији и чије магарице дају два пута више драгоценог магарећег млека.

Да ли су смрзнуте јагоде здраве колико и свеже?

Ми имамо балканског магарца који је мања животиња од око 50 килограма. Банатски магарац, кога још мало има по старим војвођанским салашима, је дупло већи. Легенда каже да је ове магарце увезла Марија Терезија за шпартање винограда. Прво је обитавао на северу Војводине у Хајдукову, Суботици а затим се проширио и на остатак Баната. Жеља да сачувамо ту аутохтону расу животиња била је окидач да се започне са научним истраживањем – рекао је Симић.

Банатски магарац данас готово да је нестао, а захваљујући пројекту који је спроведен у Засавици биће уписан као нова раса што даје могућност да се сачува ова животиња.

– Покренули смо пројекта који је подржан од стране Министарства пољопривреде, ангажовао сам научнике који су га мерили на сто начина и проучавали његову генетику. Резултат је књига коју смо објавили, и научни рад у коме смо доказали разлику између балканског и банатског магарца, што је основа за признање нове расе – додао је он.

Према његовим речима на овај начин и Србија улази у Европу са својим расама. Иначе, последњих година у многим европским земљама влада велико интересовање за магарце.

Италијани имају 12 раса магараца, Французи девет, Хрвати су направили научни рад и преко једног професора регистровали три расе магараца. Ми смо у процедури регистрације две расе: магарца општег типа који је познат као балкански и посебно на

 

Данас у Србији има мање од 1.000 грла магараца од којих највише живи у Резервату у Засавици.

– Имамо око 300 грла музних магараца и највећа смо фарма у југоисточној Европи. Од нас је само већа само фарма Монтебадуко у Италији – додао је он.

Магареће млеко попут мајчиног

Велико интересовање за магарце последњих деценија широм Европе и света резултат је бројних научних истраживања у којима су доказана лековита својства магарећег млека за људски организам.

– Магареће млеко је најсличније мајчином и могу да га конзумирају сви чак и они који су иначе алергични на млеко. Ово млеко је невероватан лек за бронхитис и асму код деце и одраслих, за опоравак комплетног организма. Ми већ 15 година продајемо млеко, правимо сапуне, креме, ликере и најскупљи сир на свету од магарећег млека који кошта 1.000 евра по килограму. Магарице дају јако мало млека и једна која гаји пуле даје тек око 50 литара млека за две године због чега су производи од магарећег млека тако скупо – објаснио је Симић.

Од бундеве стиже и добро расположење и здрав оброк!

Иако је имао више понуда да за добре паре производе од магарећег млека извози ван граница наше земље он је понуде одбио. Жели да свако ко хоће да купи нешто од њихових производа дође у Засавицу, да ужива у лепоти која се мало где може видети.

На наше питање да ли су магарци захтевни за узгој уз осмех каже да нису.

– Ни један магарац није тежак за узгој, што се мање храни он је веселији и бољи. Наши магарци живе напољу у природи на нашем пашњаку од 300 хектара и девет месеци пасу траву. Само три зимска месеца проводе у штали, једе детелину и мало кукуруза – казао је он.

Поред магараца Симић је заслужан и за очување других аутохтоних раса животиња у Србији.

– Ми смо највећи чувари старих, аутохтоних раса стоке у Србији. Почели смо и опоравили прво мангулицу, па подолско говедо, брдског коња и магарце. Четири аутохтоне расе држимо у сарадњи са министарством пољопривреде као генетски потенцијал старих раса. Све животиње живе слободно у свом природном окружењу никад нису хватане, а коњи никад оседлани – објаснио је Симић.

Као велики заљубљеник у природу он је одавно схватио значај очувања генетског потенцијала Србије кад је у питању биљни и животињски свет.

МАЛИНА – Нове сорте дају и до 40 тона по хектару

– Ја имам у мојој задужбини 120 врста старог воћа из целе Србије и Босне. Поједине сорте имају и по пет година а још нису родиле први пут. Не прскају, живе дуго и рађају једне године ненормално, следеће године ништа. Старо воће у винова лоза „памти“ у свом геному све чак и ледено доба зато се брже и лакше прилагођава климатским променама. Али такво воће има ниске производне особине иако је неупоредиво здравије и отпорније на болести – закључио је Симић.

Резерват природе Засавица простире се на 1825 ха од чега је 675 ха у првој категорији заштите. Кичму резервата чине водена површина канала Јовац и Прекопац, природни ток потока Батар, као и сама речица Засавица која преко канала Богаз има директну везу са Савом. Део прихода резерват остварује преко бројних туристичких тура где посетиоци у специјалним електричним возилима обилазе резерват, уживају у нестварно лепој природи и могу да се упознају да животињама. То је доживљај који се тешко може описати речима већ га треба лично доживети.

Srodni tekstovi

1 коментар

Марков циљ је да буде као Амиш, а ево зашто тако каже | Удружење новинара за пољопривреду 31. октобар 2023. - 06:25

[…] одгајивач за ове три расе, али имам и коње и балканске магарце, чисто из хобија. До Другог светског рата ситуација је […]

Одговори

Оставите коментар