Сомборска капорка ћубаста лепотица међу кокошкама

Аутор: draganadpetrovic
349 посета

Сомборска капорка је аутохтона, домаћа раса кокошака која је настала 1900.године у војвођански селима у околини Сомбора. Створена је укрштањем домаће кокоши, француског худана и расе сулмталер. У питању је средње
крупна ћубаста кокош, најчешће бела, али су се временом и даљим
укрштањем појавиле и црне, плаве, жућкасте, граорасте и црвенкасте боје сомборске капорке.Као домаћа, аутохтона раса која се сматра угроженом врстом налази се на листи живине под заштитом државе, а министарство
пољопривреде субвенционише узгајиваче кокоши ове расе.
Изглед и карактеристике
Сомборска капорка је раса која је прославила нашу земљу у свету живине.После Првог светског рата усаглашен је стандард ове расе, али је целокупна документација изгубљена током Другог светског рата. Шездесетих година
прошлог века група ентузијаста поново је покренула поступак за усаглашавање стандарда, па је српска ћубаста кокош постала врло препознатљива и цењена како код узгајивача тако и код љубитеља украсне
живине.Сомборска капорка има веома складну форму тела, врло је отпорна на болести и лако се прилагођава различитим условима живота, живахна,темпераментна и стално у потрази за храном. Већ по излегању пилићи на
глави имају малу ћубу коју задржавају до краја живота и по којој су препознатљиви.Сомборска капорка има главу средње величине на којој се одмах иза кљуна код женки налази ћуба.

Илустрација: Ћубаста кокош врло препознатљива и цењена/ Фото: Printsreen Youtube

Перје ћубе је усмерено вертикално са благим падом на леву и десну страну, али не покрива очи.Гледано са
задњим делом главе ћуба формира складну целину и код петлова је изражено вертикална док код кокица може да изгуби облик.Оригинална сомборска капорка има потпуно бело перје, црвено лице са средње дугим
мало повијеним кљуном жуто-розе боје. Креста је јарко црвене боје,проста са пет правилних зубаца, видљива у свом почетном делу изнад кљуна док је у средњем и задњем делу прекривена ћубом посебно код кокошака.Петлови имају велики кресту иза које је ћуба, кожа лица је нежна и црвене
боје, изнад очију обрасла финим кратким уским паперјем.Подушњаци су средње дуги,више овални, код светлих сојева су изразито црвене,док код тамних црвено сиве боје.Има средње дуг и јак врат, благо повијен и добро обрастао бујним перјем нарочито код петла.Труп је овалан са средње широким и дугим,хоризонталним леђима са малим падом задњег дела.Груди су благо наглашене и добро развијене, величина крила је сразмерна телу и крила су
чврсто приљубљена уз тело. Петлови имају средње развијен реп са неколико
српастих пера које носи под углом од 30 до 40 степени,док је реп код кокица
складан, средње велик и прилично затворен. Батаци су добро развијени,заобљени и пуни, а ноге средње дуге, танких костију, прекривени са жутом кожом код светлих, а тамне боје код тамних примерака. Ноге се завршавају
са четири правилно развијена прста и мамузама код петла.Брзо расту и напредују и већ за шест месеци петао достиже тежину од 3,5 до 4, а кокице од 2,5 до 3,5 килограма.

Илустрација: Сомборска капорка није захтевна за узгој/ Фото: Printsreen Youtube Агро ТВ

Месо изузетног квалитета
Кокице сомборске капорке одликују се добром носивошћу и пронесу са пет до шест месеци живота. Једна кокошка и у просеку снесу 200 до 220 комада јаја годишње.Просечна тежина јаја је око 60 грама, изузетно су квалитетна и
хранљива. Месо је укусно и сочно, и како тврде зналци не може да се упореди са месом ни једне друге расе живине. Како тврде узгајивачи сомборска капорка је покупила најбоље особине живине од којих је настала.Воли отворен простор, није пробирач када је храна у питању, отпорна је на болести и промену климе па је врло захвалне за узгој. Ако се пуштена по дворишту воли да пасе траву, кљуца семенке, једе пужеве, црвиће, остатке хране, па је потребно мало новца додати за исхрану за живину. Мало јача храна потребна је када мењају перје пред зиму. Кокице се брзо расквоцају и врло су брижне мајке а успешност извођења пилића из јаја сомборске капорке је око 85%. Пилићи старости до три месеца су нешто подложнији уобичајеним болестима живине, док са одраслом живином, по речима
узгајивача, нема никаквих проблема.Сомборске капорке се углавном гаје због јаја и меса, али све више власника ове атрактивне кокоши продаје и јаја за насад и од тог новца купују храну, тако да оне практично издржавају саме
себе.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар