Успешни фармери знају да ако животињама обезбеде све што им је потребно – добро окружење, негу, могућност да испоље различите облике понашања, онда ће те животиње пружити произвођачу оно што је њему потребно – раст продуктивности, а такође и профит.
Узгајивач има највећу одговорност за остваривање добробити животиња које гаји, а у вези са тим и за производњу здраве и безбедне хране животињског порекла.Последњих година, расте свест потрошача о значају исхране квалитетном, безбедном и здравом храном. Потрошачи желе да бирају између хране произведене у индустријским системима и на фармама у складу са вишим стандардима добробити, свесни да од начина на који се животиње гаје зависи квалитет и безбедност хране.
У Србији се тек ствара тржиште производима који су настали уз поштовање вишим стандарда добробити фармских животиња (и то пре свега јаја из слободног узгоја).
За мале фарме, где је често узгој приближан стандардима високе добробити животиња, то је прилика да своје производе истакну и додатно мотивишу своје купце. Свако се пре одлучује за производ од меса животиња које су имале довољно простора, приагођеног њеним потребама, које нису биле изложене стресу.
Илустрација: Кокошке дају квалитетнија јаја кад се гаје по принципима слободног узгоја
Добробит животиња на фарми = раст продуктивности
Научна истраживања показала су да животиње које су лошег физичког и менталног здравља могу имати нижу стопу репродукције, раста и производности.
Ако окружење у коме је животиња смештена није у потпуности прилагођено њеним потребама, она ће бити изложена стресу. Њен организам ће се борити да се прилагоди неодговарајућим условима у којима се налази, а енергија коју добија из хране трошиће се, уместо на раст и продукцију, на процес прилагођавања овим условима живота. Због тога лоше стање добробити животиња води губицима у расту, продукцији и размножавању. Неадекватан однос према животињама може код њих проузроковати страх од људи, чиме се нарушава добробит, а тиме и раст и репродукција животиње.
Држање у којем је животињама обезбеђено слободно кретање, свакодневна испаша, социјални контакт са животињама исте врсте, као и друге потребе – повољно утиче на њихову добробит. Како би унапредили добробит животиња морамо им омогућити да испоље природне облике понашања: кљуцање и чепркање по земљи код живине, ваљање у блату и прављења гнезда пред порођај код свиња и слично.
Свако ко гаји фармске животиње, бави се њиховим превозом или клањем, мора да обезбеди да добробит животиња испуњава критеријуме које прописују закони које доноси држава. Ово је минимални стандард добробити животиња чије је поштовање законска обавеза сваког произвођача, превозника и кланице.
Илустрација: Боље млеко и месо од крава из слобопдног узгоја
У Србији је организација ORCA, израдила више стандарде добробити фармских животиња. ORCA стандарди се односе на добробит фармских животиња при гајењу, на њихову исхрану, смештај, окружење, здравље и менаџмент на фармама. Верујемо да ће примена ових стандарда допринети развоју добре пољопривреде праксе на фармама, обезбедити боље услове животињама на фарми, унапредити њихово здравље и добробит, хигијену у објектима и допринети спречавању и ширењу заразних болести. Ово су фактори који не само да унапређују добробит животиња, већ истовремено повећавају продуктивност, смањују губитке и повећавају профит произвођача, кроз производњу здраве и безбедне хране животињског порекла.
Извор:https://malafarma.rs/hrana-iz-slobodnog-uzgoja-prilika-za-male-farme/
ФОТО: Pixabay
