Morski i rečni plodovi tokom ovogodišnjeg pravoslavnog posta skuplji i za 50 odsto nego lane. Cena šarana je sa 400 skočila na 600 dinara. Orada je 1.200, a fileti lososa 2.000 dinara.
Teško im je palo odricanje od mrsne hrane, ali je sve one koji poste mnogo više zabrinuo rast cena ribe. U ribarnicama tvrde da im se cene nisu menjale poslednja dva meseca, ali poređenje sa cenama iz lanjskog posta pokazuje da je ove godine pojedina riba skuplja i do 50 odsto. Tako je šaran sa 400 „otišao“ na 600 dinara, gotovo koliko košta i kilogram junećeg buta bez kostiju. Skuplja riba pregazila je i „hiljadarku“.
Cene ribe posebno zanimaju pravoslavne vernike koji poste, kao i mnogobrojne domaćine koji slave Svetog Nikolu. Kupci su, po običaju, najzainteresovaniji za pastrmku i oslića, koji se mogu pronaći po ceni od 520, odnosno 400 dinara. U redu „povoljnijih“ riba je i cipal, za koji treba izdvojiti 600 dinara.
U ribarnicama na pijaci „Zeleni venac“ u Beogradu kažu da se dobro prodaje šaran, koji na „živoj vagi“ košta 549 dinara. Cena ove ribe u pojedinim ribarnicama dostigla je 600 dinara. Šnicle su znatno skuplje, pa za njih treba izdvojiti 961 dinar, dok se sveža skuša može pazariti za 790. Cena losos pastrmke, koja ukusom i izgledom podseća na lososa, iznosi 629 dinara.
Orada i brancin koštaće sugrađane nešto više, i to od 1.100 do 1.200 dinara, a najskuplji je losos, čiji fileti koštaju gotovo 2.000.
– Posna slava je skuplja od mrsne – kaže nam Milovan M., penzioner iz Zemuna. – Niko ne žali da potroši za slavu, ali kad imate puno gostiju ne možete da uzmete dva kilograma ribe. Kad stavite na papir, za ribu dam gotovo kao za jagnje. A iz godine u godinu je skuplje. Pastrmka je ove godine 30 odsto skuplja. Prošle godine sam je plaćao oko 400, a sada je i više od 520 dinara.
Potrošače „boli“ poskupljenje ribe, koje je, kako tvrde, uobičajeno uoči svakog posta. S druge strane, ribari upozoravaju na drastično smanjenje ribljeg fonda. Svetska fondacija za prirodu u Srbiji (WWF) i Ujedinjeni ribolovci Srbije godinama ukazuju na nekontrolisano i neregulisano tržište ribom i ribokrađu, zbog čega finansijski ispaštaju država i legalni uzgajivači riba.
BAKTERIJE I TEŠKI METALI
IZ Ujedinjenih ribolovaca Srbije (URS) kao potencijalno opasan i po zdravlje ljudi, ističu ulov ribe na otvorenim vodama odnosno rekama i jezerima. Ta riba je često ulovljena oko kanalizacionih odvoda, deponija i klanica, puna je bakterija, teških metala i drugih otrova.
– Zbog ilegalnog ribolova, na tržište dospeva riba čije poreklo je nemoguće utvrditi. Dostavlja se direktno na pijace i u restorane, bez prethodne inspekcijske kontrole. Neretko se prodaje na mestima koja ne ispunjavaju osnovne sanitarne uslove, u okolini pijace i na trotoaru, iz prljavih gajbica i kesa, umesto u ribarnicama ili na pijačnim tezgama – izjavio je izvršni direktor URS Ljubomir Pejčić.
Izvor: www.novosti.rs
