Морски и речни плодови током овогодишњег православног поста скупљи и за 50 одсто него лане. Цена шарана је са 400 скочила на 600 динара. Орада је 1.200, а филети лососа 2.000 динара.
Тешко им је пало одрицање од мрсне хране, али је све оне који посте много више забринуо раст цена рибе. У рибарницама тврде да им се цене нису мењале последња два месеца, али поређење са ценама из лањског поста показује да је ове године поједина риба скупља и до 50 одсто. Тако је шаран са 400 „отишао“ на 600 динара, готово колико кошта и килограм јунећег бута без костију. Скупља риба прегазила је и „хиљадарку“.
Цене рибе посебно занимају православне вернике који посте, као и многобројне домаћине који славе Светог Николу. Купци су, по обичају, најзаинтересованији за пастрмку и ослића, који се могу пронаћи по цени од 520, односно 400 динара. У реду „повољнијих“ риба је и ципал, за који треба издвојити 600 динара.
У рибарницама на пијаци „Зелени венац“ у Београду кажу да се добро продаје шаран, који на „живој ваги“ кошта 549 динара. Цена ове рибе у појединим рибарницама достигла је 600 динара. Шницле су знатно скупље, па за њих треба издвојити 961 динар, док се свежа скуша може пазарити за 790. Цена лосос пастрмке, која укусом и изгледом подсећа на лососа, износи 629 динара.
Орада и бранцин коштаће суграђане нешто више, и то од 1.100 до 1.200 динара, а најскупљи је лосос, чији филети коштају готово 2.000.
– Посна слава је скупља од мрсне – каже нам Милован М., пензионер из Земуна. – Нико не жали да потроши за славу, али кад имате пуно гостију не можете да узмете два килограма рибе. Кад ставите на папир, за рибу дам готово као за јагње. А из године у годину је скупље. Пастрмка је ове године 30 одсто скупља. Прошле године сам је плаћао око 400, а сада је и више од 520 динара.
Потрошаче „боли“ поскупљење рибе, које је, како тврде, уобичајено уочи сваког поста. С друге стране, рибари упозоравају на драстично смањење рибљег фонда. Светска фондација за природу у Србији (WWФ) и Уједињени риболовци Србије годинама указују на неконтролисано и нерегулисано тржиште рибом и рибокрађу, због чега финансијски испаштају држава и легални узгајивачи риба.
БАКТЕРИЈЕ И ТЕШКИ МЕТАЛИ
ИЗ Уједињених риболоваца Србије (УРС) као потенцијално опасан и по здравље људи, истичу улов рибе на отвореним водама односно рекама и језерима. Та риба је често уловљена око канализационих одвода, депонија и кланица, пуна је бактерија, тешких метала и других отрова.
– Због илегалног риболова, на тржиште доспева риба чије порекло је немогуће утврдити. Доставља се директно на пијаце и у ресторане, без претходне инспекцијске контроле. Неретко се продаје на местима која не испуњавају основне санитарне услове, у околини пијаце и на тротоару, из прљавих гајбица и кеса, уместо у рибарницама или на пијачним тезгама – изјавио је извршни директор УРС Љубомир Пејчић.
Извор: www.новости.рс
