Бројне расе данашњих паса настале су дугом селекцијом некадашњих овчарских и пастирских паса. Немачки овчар, пули, бордер коли, бернски планински пас, фландријски говедар, белгијски овчар, холандски овчар, ротвајлер, шкотски овчар, брадати коли, бобтејл, комондор, бриешки овчар или наш шарпланинац и данас се користе за заштиту, чување и вођење стада, враћање изгубљених грла, одбијање напада, лопова и дивљих звери. У развијеном свету нису реткост ни такмичења у овчарењу тих паса. Но, како то пас води стадо? Од тренутка када је припитомљен, пас је најпре био човеков помоћник у лову. Касније, сточарство доживљава експанзију али стада вођена на испашу по планинским пашњацима, долинама и степама била су све више идеалан плен дивљим зверима и лоповима.
Тада долазе до изражаја и друге способности пса, међу којима је човек посебно уочио и ону његову урођену особину а то је – чување. Како је човек без проблема обучавао пса за лов, почео је и са његовом обуком чувања стада, да одбија нападе лопова и дивљих звери.
Пише: Душан Мариновић
