Велики потенцијали рибарства, још недовољно искоришћене и развијене гране српске пољопривреде.
Филети се сада извозе и из Србије, па и они од норвешког лососа, јер је прерада рибе у нашој земљи у успону. Изграђени су значајни прерађивачки капацитети према најсавременијим светским стандардима, а филети рибе данас чине 55 одсто укупног извоза рибе и производа од рибе. Из Србије је у првих десет месеци ове године купцима у иностранству продато 1.915 тона рибе и прерађевина од рибе, а вредност овог пласмана је достигла 13,2 милиона долара – 13 одсто више него у истом периоду претходне године. Међутим, могућности српског рибарства и даље нису довољно искоришћене.
Према подацима Републичког завода за статистику, располажемо са 8.290 хектара шаранских рибњака, али се процењује да је производњу могуће засновати на још 200.000 хектара. Укупна производња конзумне рибе у 2016. години је износила 6.878 тона, привредни рибари су уловили 581 тону, док су рекреативни риболовци упецали 1.488 тона рибе. Од укупно 8.947 тона рибе, две трећине је узгојено у рибњацима, док су трећину уловили професионални и рекреативни рибари.
– У односу на претходну годину, дошло је до знатног повећања у извозу филета од 88 одсто – објашњава Мирјана Мишчевић, саветник у Удружењу за сточарску производњу и прераду сточарских производа ПКС. – Конзервирана риба је у укупном извозу заступљена са 20 одсто и бележи раст од 20 одсто у односу на претходну годину. Риба и прерађевине од рибе су се највише увозили из Норвешке, Тајланда, Хрватске, Шпаније и Вијетнама, а највише смо извозили у Италију, Босну и Херцеговину, Данску, Црну Гору и Француску.
Статистичари су, на основу анкете спроведене међу домаћинствима, израчунали да просечни грађанин наше земље годишње поједе 5,8 килограма рибе. Пошто море немамо, веома је значајан увоз рибе. Годишње се увезе скоро 35.000 тона рибе и њених прерађевина, а произведе се око 9.000 тона рибе. Ми производимо шарана и пастрмку, а увозимо месо лососа, ослића и сома из Вијетнама.
– Највећа препрека у рибарству је то што је цена воде висока. У Чешкој су, на пример, рибњаци ослобођени плаћања водног доприноса – додаје Мирјана Мишчевић. – Подстицаји за 2017. годину су ниски, па су за квалитетне матице шарана износили 500 динара по комаду, а за квалитетне приплодне матице пастрмке 300 динара по комаду. Док подстицаји за конзумну рибу износе од 10 динара по килограму произведене рибе. У поређењу с претходном годином, није било повећања подстицаја у области рибарства. И поред повољних услова за развој рибарства, постоји и низ проблема. Тржиште и маркетинг у вези с рибом и производима од рибе још нису довољно организовани. Ред у рибарству се може увести једноставно,праћењем производње, транспорта, прераде и продаје рибе.
Извоз рибе и прерађевина од рибе у 2016. години је вредносно повећан три пута у односу на 2011. годину, док је увоз рибе и прерађевина од рибе у истом периоду вредносно смањен за 12 одсто.
– Неопходно је предузети све мере да би се рибарство ставило у равноправан положај са осталим гранама пољопривреде – истиче Мирјана Мишчевић. – Наши производи треба да достигну конкурентску позицију у односу на произвођаче из других земаља. То је могуће ако се искористе потенцијали које ова производна грана нуди. На тај начин би наши рибњаци постали конкурентни за извоз на тржишта Европске уније.
Извор: www.новости.рс
