Teško je, ali Dragan ne odustaje od tova svinja

Аутор: dzonioff
1,3K посета

Pre više od dve stotine godina takovski kraj bio je prepoznatljiv po uzgoju svinja i njihovom izvozu u celu tadašnju Evropu.Najpoznatiji „svinjar“ toga vremena bio je svakako srpski vođa Miloš Obrenović, koji je zahvljajući mangulicama stekao veliko bogatstsvo, prenosi agencija RINA.

Iako je svinjarstvo nekada donosilo veliku dobit, danas se tim poslom bave samo pojedini domaćini u gornjomilanovačkom kraju, a jedan od njih je Dragan Vasiljević iz sela Pranjani.

„Farmu svinja imam preko dvadeset godina, a zarada vam je nesigurna kao loto premija. Sve zavisi od intervala, nekad je cena po kilogramu žive vage jako dobra, posle toga jako loša i tako u krug. Ali, ja sam odavno napravio tu neku rečunicu, da se ne obogatim, ali opet da imam neku malu zaradu“, rekao je Dragan za RINU.

Na svojoj farmi ima 200 tovljenika, a briga o njima se vodi svaki dan i to po nekoliko sati. Posao nije nimalo lak, ali za vrednog domaćina, poput Dragana, sva ta težina nije razlog za opdustajanje.

„Imam samo jednog kupca, koji dolazi iz Čačka. Nikad ga i ne pitam za cenu, koliko da, dobro je. Svaki dan provodim na ovoj farmi, ali pored svinja supruga i ja se bavimo uzgojem jkrupne stoke, gde je profitabilnost ipak veća. Od svinja ipak ne odustajemo, jer je taj uzgoj tradicija u našem kraju“, sa osmehom priča Dragan.

Na profitabilnost tova svinja u Srbiji u najvećoj meri utiču nedefinisana pravila prilikom formiranja cena mesa i žive stoke. Procesom pristupanja Evropskoj uniji na tržištu mesa i živih životinja desile su se velike promene, a pre svega kad su u pitanju cene tovljenika sa jedne strane i mesa sa druge.U pogledu broja svinja Srbja je praktično samodovoljna zemlja. Nalazi se na 8. mestu u Evropi po broju svinja po stanovniku i prozvodnji svinjskog mesa – 45kg po stanovniku prosečno godišnje.

Klaničari i stočari sa Ministarstvom poljoprivrede sklopili su dogovor da se u narednom periodu smanji uvoz svinjskog mesa, kako bi otkupili što veće količine iz domaće proizvodnje. Uprava za veterinu je dobila nalog da dodatno pooštri mere prilikom uvoza, poštujući najviše zdravstvene standarde, jer samo tako može da se zaštiti domaće tržište.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/689372/Dragana-iz-Pranjana-gaji-200-tovnih-svinja-uprkos-teskom-poslu-od-svinjarstva-ne-odustaje/

Srodni tekstovi

Оставите коментар