Сви се питају хоће ли свиње скичати и даље код нас

340

У Србији је настављен тренд пада сточарства, што се види из прошлогодишњег пописа пољопривреде чији су први резултати недавно представљени. Пала је и потрошња свих врста меса која је 90-тих година прошлог века била 65 килограма по глави становника, а сада је око 42 килограма. Иако је свињско месо у Србији доминантно у потрошњи, све је мање и грла свиња. Тако је њихов број за 11 година смањен за милион.

Према првим резултатима пописа пољопривреде из 2023, број свиња у Србији је 2.263.705, што је 30,7 одсто мање у односу на анкету о структури пољопривредних газдинстава из 2018.

Укупан број свиња на попису пољопривреде из 2012. био је 3.403.288, што значи да је за 11 година њихов број смањен за 1.139.583.

У истом периоду, број говеда је са 908.990 смањен на 725 408.

То је отворило питање како спречити даље смањење сточног фонда.

Стручњаци наводе да је држава последњих година повећавала посебно субвенције у сточарству и по грлу стоке, али и наглашавају да се сточарство најспорије обнавља.

„Код свих врста стоке је дошло до помака у подршци, али не можете брзо обновити сточарство због биолошких специфичности“, рекао је за Еуронеwс Србија агроекономиста Милан Простран.

Колике су субвенције у сточарству?

Шест од десет газдинстава бави се сточарством, укупно 313.495, а како за Еуронеwс Србија наводе у Министарству пољопривреде, газдинстава са свињама има 57.259.

У Министарству пољопривреде кажу да је на основу Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2024. години за подстицаје за тов јунади, јагњади, јаради и свиња намењено 5,25 милијарди динара, а за подстицаје за квалитетно приплодна грла планирани опредељени износ средстава је 15,88 милијарди динара.

„За меру подршке спровођења годишњег програма мера за спровођење одгајивачког програма у сточарству за 2024. годину опредељено је 155 милиона динара“, наводе у ресорном министарству.

Како додају, у односу на претходну годину износ подстицаја за тов свиња повећан је са 1.000 динара по грлу на 1.500 динара по грлу, док је подстицај за квалитетне приплодне крмаче и нерастове остао на нивоу од 18.000 динара по грлу, али је увећање подстицаја за квалитетне приплодне крмаче и нерастове реализовано у 2023. години – са 15.000 динара по грлу колико је износио подстицај 2022. године на 18.000 динара по грлу 2023. године.

У Министарству оцењују да је та мера подршке дала изузетно значајне резултате, како у броју квалитетно приплодних грла, тако и у побољшању расног састава грла.

Простран каже да је свињарство, иначе, осетљива грана сточарства јер код ње постоје и тзв. ценовни циклуси који се морају јако добро пратити.

„Ту постоји једна проста логика – када пада цена кукуруза иди у свињарство, када расте цена кукуруза бежи од свиња“, навео је Простран.

Када је почео тренд пада?

Простран каже да је тренд пада у сточарству, посебно говеда и свиња, почео још 1990.

„Тих десет година до 2000. су биле најтеже године, када нам је био забрањен извоз. Тај период је био изузетно кобан због санкција, велике инфлација, бомбардовања и приватизације“, рекао је он.

Додао је да је тада дошло до „сурвавања сточарства“.

„На пример, 1990. смо имали 1.600.000 говеда, данас 725.000, три пута је смањен број говеда. Имали сте близу пет милиона свиња, па је он сад смањен за два и по пута“, рекао је Простран.

Он каже и да је у последње две деценије промењено 16 министара пољопривреде.

„Неко је брисао све оно што је претходни радио па све испочетка, то је наш менталитет. Нама је дуго било учешће аграрног буџета у државном буџету између 3 и 4 посто, па је донета била једна уредба да не може бити мање од 5 одсто, а никад тих 5 посто није достигнуто до пре две-три године. Сада је близу 7 одсто“, рекао је Простран.

Он каже да је проблема било и због великог увоза свињског меса и прасади за тов.

„Чим почињете са увозом високе субвенционисање свињетине пре свега из ЕУ, тамо где су наши неконкурентни, кланичари се више опредељују ка увозу. То оставља јако велике последице пре свега на нашу укупну производњу меса“, рекао је Простран.

На све проблеме у сточарству, додаје Простран, утиче и нижа куповна моћ становништва, а у последње време и афричка куга свиња.

Еутаназирано око два одсто целокупног фонда свиња

Ради сузбијања епидемије афричке куге домаћих свиња, у Србији је извршена еутаназија око два одсто целокупног сточног фонда, а у Министарству пољопривреде наводе да то не би требало значајније да утиче на тржиште меса у наредном периоду.

До сада је у сврху клања за сопствене потребе на угроженом и зараженом подручју од афричке куге свиња извршено клање 2.099 домаћих свиња.

У периоду 2023. године до 1. фебруара ове године укупно је еутаназирано 79.266 свиња.

За угинуле и убијене свиње по хитном поступку предвиђена је пуна новчана накнада власницима животиња. 

Како наводе у Министарству, прошле године је за обештећење на име убијених свиња, у циљу спречавања ширења болести, исплаћено 3,3 милијарде динара.

Тренутно је афричка куга свиња активна у осам управних округа која су проглашена зараженим подручјем на основу Решења донетих током 2023. године и то за Мачвански, Сремски, Подунавски, Браничевски, Јужнобанатски, Зајечарски округ и Град Београд, а у 2024. години је донето Решење о проглашењу за Колубарски управни округ.

У 2024. години нових жаришта је 19 у Мачванском, Колубарском, Сремском, Подунавском и Београдском округу.

Извор: Euronews.rs