У протеклој недељи цене свиња на тржишту су забележиле значајне осцилације, што је изазвало неколико фактора, од осцилација у потрошњи до проблема у ланцима снабдевања.
Цене свиња
Откупна цена товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма била је виша у односу на претходну седмицу у кланицама на подручју јужнобанатског региона, где је доминирао износ од 220 динара по килограму. У нишавском региону, кланичари су откупљивали прасад телесне масе од 16 до 25 килограма по вишој цени, од 360 динара по килограму. На сточној пијаци у Чачку забележен је раст продајних цена прасади телесне масе од 16 до 25 килограма на доминантних 350 динара по килограму. Скупље су биле и товне свиње у односу на претходни период, па су се грла телесне масе од 80 до 120 килограма продавала за 300 динара по килограму, док је доминантна цена грла телесне масе преко 120 килограма била 300 динара по килограму.
Илустрација: Неуједначена цена свиња и прасади на сточним пијацама у Србији
Међутим, цена није била уједначена на свим тржиштима. У јужнобачком региону забележена је нижа откупна цена прасади телесне масе од 16 до 25 килограма, јер је доминирао износ од 400 динара по килограму. Ниже су биле и откупне цене товних свиња, па је доминантна цена товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма износила 190 динара по килограму, док је код грла телесне масе преко 120 килограма доминантни износ био 180 динара по килограму.
У Крагујевцу је забележен пад продајне цене товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма и крмача за клање. За купљене товне свиње купци су требали да издвоје 230 динара по килограму, а за крмаче за клање 180 динара по килограму. С друге стране, у средњебанатском региону откупна цена прасади телесне масе од 16 до 25 килограма била је 400 динара по килограму, док је доминантна откупна цена товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма износила 230 динара по килограму.
Илустрација: Број свиња у Србији непрестано опада
У опасности од опадања броја фарми
Свињогојство у Србији, које је некада било окосница сточарске производње, данас се суочава са бројним проблемима. Уз слабљење конкурентности на међународном тржишту, све мање фарми је у могућности да опстане, а број свиња у земљи непрестано опада. Проблеми са квалитетом и недостатком инвестиција, лошим управљањем додатно оптерећују ову грану пољопривреде. Да би Србија поново постала озбиљан играч у овој области, потребна су хитна улагања у модернизацију фарми, као и боља организација и подршка фармерима.
С обзиром на тренутну ситуацију, јасно је да српско свињогојство не може да се опорави без драстичних промена. Пољопривредници не могу и даље да буду на „губитничкој страни“ – неопходно је смањење административних баријера, боља подршка у виду субвенција и модернизација фарме. Осим тога, важно је инвестирати у домаћи производни потенцијал, а не ослањати се на увоз, који и даље преплављује тржиште.
Ако се тренутни трендови наставе, српски произвођачи меса ће морати да преиспитају своју будућност. Да ли ћемо постати земља која производи квалитетно месо или ћемо бити на ивици губитка конкурентности на међународном тржишту? На ово питање одговор ће морати да дају сви актери у ланцу – од фармера, преко трговаца, па до државе.
Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/675ac0d6f34573c560bb11dd/Svinjogojstvo-na-raskrsnici-
