Наш стручњак открива како да спречите афричку кугу и то кошта 15 динара!

213

Афричка куга свиња је најопаснија заразна болест код ове врсте домаћих животиња. Лек не постоји, па се заражена животиња, као мера спречавања ширења заразе, убија што доводи до огромних губитака код узгајивача.

Последњих година у Србији, али и широм Европре и света хара афричка куга свиња. Како истичу стручњаци, превенција је кључна када је ова болест у питању. Управо о томе је било речи на конференцији „Сточарство од њиве до трпезе“ која је у организацији Агропреса одржана на недавном 91. Међународном сајму Пољопривреде у Новом саду.

О улози дезинфекције, дезинсекције и дератизације у превенцији афричке куге свиња говорио је проф. др Милутин Ђорђевић, шеф катедре за зоохигијену на Факултету ветеринарске медицине у Београду.

– Афричка афричка куга свиња се тешко може ставити под контролу зато што је то вирус који субверзивно делује. Просто имате утисак да је престало, а вирус наставља да живи у нашем окружењу, а биће га и у наредном периоду. Примећено је да се болест масовно појављује у одређеним регионима од 2019. када је ова болест први пут детектована у Источној Србији – рекао је проф. Ђорђевић.

Према његовим речима фармска производња подразумева велики број животиња на малом простору што већ само по себи предстваља велики здравствени изазов.

– Уколико не примењујете интензивно зоохигијенске мере са циљем да спречите улазак патогених узрочника у такав објекат, ви сте већ у великом проблему. Уколико дође до масовног обољевања, у конкретном случају од  афричке куге свиња, готово 100 одсто завршава угинућем животиња, односно поштујући законску регулативу практикује се еутаназија. С обзиром да код ове болести нема лечења, нити вакцине једини модел заштите су превентивне мере како би се спречило да патогени узрочник уђе на фарму. Одговорно тврдим да су мере дезинфекције, дезинсекције и дератизације фармских и свих других објеката, пре свега у индивидуалном сектору, нешто што даје резултате и што се мора континуирано спроводити – нагласио је он.

Да би се превенција спроводила на најбољи начин важно је упознати се са самим вирусом и начином његовог преношења како бисмо се ефикасније борили против њега.

-Резервоар овог вируса су пре свега дивље и домаће свиње. Једно време је мировао, а онда се 2017 појавио у Гружији и одатле се раширио по Европи. Има га у нашем непосредном окружењу у Бугарској, Румунији, али и у Хрватској и Бих.  Вирус се преноси директоно преко заражене животиње, али и неопрезног човека, путем транспорта, директним контактом са зараженом дивљом животињом или њеним лешем. Вирус афричке куге свиња може да преживи у лешу више од 100 дана што га чини посебно опасним, јер у додир с њим могу доћи друге животиње као што су лисце, шакали, али и птице чистачи попут гаврана, као и неопрезни ловци што све погодује ширењу болести – истакао је професор Ђорђевић.

Поред директног контакта постоји и индиректни о коме се код нас не говори често, али чиме се интензивно баве у ЕУ где се проучава улога вектора у преношењу овог вируса. Раде се истраживања на стајским мушицама, комарцима, одређеном врстом крпеља и глодарима који долазе у додир са домаћим свињама.

– Још не постоје јасни одговори науке на ово питање, зато кажемо да није потврђено, али није ни негирано да постоји интензивнији начин преноса вируса преко вектора. Вирус е преноси и преко заражене хране или воде. Даћу вам један пластичан пример. Отишли смо у поље и тамо смо узели неки купус, воће или поврће за домаће свиње. Неколико сати пре тога у раним јутарњим сатима ту су можда биле оболеле дивље свиње које су контаминирале то воће које сте донели у своје двориште и направили себи проблем. Или рецимо помије. Забрањена је исхрана домаћих животиња помијама зато што се у њима може наћи месо пореклом од заражене животиње, као што је предочено 2017. у Грузији – рекао је он.

Према речима професора Ђорђевића велики проблем је транспорт како самих животиња, тако и њихове хране, односно улазак камиона у двориште фарме. Ипак, највећи ризик су људи, односно њихово незнање или неодговорно понашање.

– Где данас завршавају лешеви угинулих свиња? Масовно се бацају у канале поред путева. То је био један од проблема у Источној Србији. Људи држе необележене животиње, она угине човек се уплаши или је једноставно неодговоран и он леш животиње баци у неки канал или шуму. Дође дивља свиња, лисица, шакал или глодари и имао вирус се шири. Проблеми често постоје и на самом имању зато увек кажем немојте себи дозвољавати да у дворишту имате отпад, непокошену траву, да имате псе и мачке без власника које се ту неконтролисано крећу, решавајте питање глодара јер су сви они векторки потенцијал преноса вируса – нагласио је проф. Ђорђевић.

Иако се често истиче улога ловаца, посебно у контолисању популације дивљих свиња,  проф. Ђорђевић наглашава да они не раде добро свој посао.

-Колико се ловци на терену баве прикупљањем и уништавањем лешева угинулих животиња, искрено да вам кажем тај посао не иде добро. Нисмо уопште свесни колико популација дивљих свиња представља велики ризик и  извор преношења афричке куге дивље свиње нарочити лешеви угинулих животиња. Имамо нестручно огранизовани лов са псима гоничима који померају популацију дивњих свиња. Ове животиње имају  миграторни опсег око 30 км, али ловци са псима гоничи их помере за додатних 10,20 км. Ако у популацији дивљих свиња има заражених, а кажу да два дана пре појаве клиничких симптома животиња постаје клицоноша, можете да замислите колико се вирус шири и колико ће се још ширити – објаснио је проф. Ђорђевић.

Он је навео и проблем зонирања.

-Оно што се често ради кад се појави болест на терену, а ми не радимо, је зонирање или, како би војска рекла тампонирање, односно физичко затварање терана. Већ се дешавало да заражено подручје напусте одређене јединке или да на то подручје улазе људи из других крајева, покупе вирус и преносе га даље. Тај проблем је везан и за ловце – додао је он.

Када су у питању зоохигијенске мере проф. Ђорђевић је дао и конкретне примере као применити примарне и секундарне мере превенције.

Локалитет за фарму је кључан услов за здравље животиња

– Ако бирате локалитет у селу где има пуно индивидуалних произвођача свиња и где намеравате да отворите фарму одмах да вам кажем да грешите. Организована производња са великим бројем јединки мора да има локацијску односно физичку удаљеност од најмање 3 км од других узгајивача водећи рачуна о ружи ветрова односно правцу дувања ветрова јер постоји могућност да се тај вирус пренесе и на такав начин – рекао је професор Ђорђевић и дао још неколико конкретних савета за заштиту.

Свако двориште на свињарској фарми које данас није ограђено и нема физичку баријеру да спречи улазак дивљих свиња и других животиња је проблематично двориште.

На улазу у свако двориште, без обзира да ли је сеоско домаћинство или фарма, мора да постоји професионална или барем приручна дезобаријера.

Не примати постиоце,  не дозвољавати транспортним средствима да улазе у двориште или ако камион већ мора да уђе да би се, рецимо, истоварила храна онда возач не сме да напушта кабину камиона. Ако већ мора да напусти камион онда би морао да промени обућу и одећу.  Кад се врати у камион мора ту одећу да скине и обуче нову, јер је можда у вашем дворишту покупио вирус који може преносити даље.

Према речима проф. Ђорђевића дезинфекција је кључ за превенцију и спречавање афричке куге свиња.

-Дезинфекција је низ комплексних мера, није то само пумпа коју ставимо на леђа и испрскамо неким дезинфекционим средством површине. Дезинфекција се састоји од механичког чишћења површине (уклањање свих видљивих нечистоћа) санитарног прања, уклањање невидљивих нечистоћа, апликацији средства. Након апликације средства морате поштовати време експозиције, узети брис како би се проверили ефекти и уколико је потребно  водом испирати површину. Дезинфекција мора да се спроводи континуирано и зато постоји превентивна дезинфекција – која се спроводи у циљу превенције и заштите објекта, циљана која се спорводи у случају појаве болести и завршна након престанка болести. По питању афричке куге постоји посебан протокол о понашању и припреми објекта за наредну фазу производње – објаснио је професор Ђорђевић.

Према његовим речима, вирус афричке куге свиња спада у ДНК вирусе што значи да се на њега може деловати дезинфекционим средствима.

-Постоје бројна савремена комерцијална средства, али постоје и једниставна и врло ефиксана средства која су приступачна сваком човеку. Када говоримо о дезифицијентима он мора да буде ефикасан, али не сме да буде штетан по здравље људи, животиња и животну средину, али је често цена пресудна – рекао је он и навеод два јефтина, а ефикасна средства.

2% натријум хидроксид или каустична сода нешто што сваки пољопривредник може да набави и врло је јефтин.

Друго средство је кречно млеко

 Кило негашеног креча кошта 15 динара. Како се добија кречно млеко? Врло једноставно. Помеш се килограм негашеног креша и килограм воде како би се добио свеж гашени креч (мора да буде свеж). Килограм гашеног креча размутите у 18 л воде и направили сте  кречно млеко. Прска се са пола до литар овог млека по квадратном метру за дезинфекцију.

-Кречно млеко не само што елиминише вирус афричке куге већ и масу других патогена. Да ли је могуће да то не радимо иако нас дезинфекција 20 квадрата кошта 15 динара?! Ову врсту дезинфекције можемо да радимо током читаве године не само у паузама између две производње, већ и кад су ту свиње. Редовно третирајте зидове, улазе, обућу… Барем је кречно млеко јефтино и доступно свима – нагласио је проф. Ђорђевић.

Према његовим речима постоје и фабричка дезинфекциона средства из групе хипохлорита, различити пероксиди, као и разне комбинације које имају исто деловање као код повидон јода.

– Разлика је једино у продуженом дејству, а имају исти ефекат као и натријум хидроксид и кречно млеко. Поред дезинфекције површина и опреме често је потребна и дезинфекција ваздуха. Ту су се најбоље показала средства на бази наносребра и пероксида. Користе се два стабилизаторра – један током зиме, а два у току лета. У питању је безбедна метода која не утиче на животиње, а сам уређај који распршује аеросол је бешуман. Важно је дозирање – превентивно пола литре на 100 метара кубних, а циљано 1 литар на 100 метара кубних – објаснио је он.

Према његовим речима поред дезинфекције објеката врло је важно решавање проблема инсеката, али код примене инсектицида морате бити опрезни кад радите у присуству животиња.

– Не треба заборавити ни дератизација. Ја препоручујем спољни модел дератизације, а то је да у сваком економском дворишту поставите спољну заштиту на рубу дворишта стављањем бетонских клопки зато што је неопходно да свој објекат штитите од штеточина 365 дана у години. Бетонске клопке су боље од пластичних које накупљају влагу од росе и воде и брзо побуђаве, док бетон увлачи у себе влагу. Поставите мамце у клопке и сви глодари који долазе споља узимају реденцитит и на тај начин превенирамо улазак глодара у двориште – закључио је проф. Ђорђевић.   

Аутори: Горан Ђаковић, Драгана Петровић