Може ли се и како сачувати домаћа производња свиња?

Аутор: draganadpetrovic
123 посета

Последњих година наше свињарство има учешће у БДП-у аграра само 28,1 одсто, што је упола мање од просека за аграрно развијене државе. Према званичним подацима, крајем 2022. године смо имали само 3,22 милиона свиња, а сада за трећину мање. Само на основу обима производње кукуруза у Војводини, могли бисмо имати 13–16,5 милиона товљеника. Нажалост, далеко смо од тога. Од како се 2019. године први пут појавила зараза афричке куге свиња код нас, болест се проширила на око 2.500 фарми у 48 општина. Еутаназијом је безболно уништено око 55.000 грла свиња, уз надокнаду државе по тржишној вредности тих грла. Истовремено, како се рачуна, у Србији је остало празно око 45.000 објеката за тов. Иако је доста учињено на обуздавању опаке заразе, многи одгајивачи се устежу да уђу у нови циклус производње, чекајући да прођу опасности од афричке куге свиња. У појединим селима нико их не држи. Осетно су смањени приходи сточара и осталих учесника у ланцу производње меса, а присутна је и претња прехрамбеној сигурности наше државе.

– Потпуног истребљења афричке куге свиња неће бити – каже проф. др Иван Радовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. – Опасност од те заразе ће постојати и даље свуда у свету где се појавила, или ће тек наступити. Зато сви наши одгајивачи морају бити свесни да је давно прошло време када су се свиње држале у задњем дворишту, где је свако могао да их посети, види и храни. Пресудан утицај имају одговарајуће биосигурносне мере, по препоруци науке и струке. Одгајивачи ће доћи до одговарајућег профита, са одговарајућим ценама меса. Првенствено се то односи на фарме које су сачувале свој квалитетан запат и имају заокружен циклус производње од крмаче, прасади, па све до товљеника. Ко жели да се бави овом производњом, а има своје оборе са бар квадратним метром по товљенику, треба да купи расна грла од регистрованих газдинстава, која имају контролу читаве продукције. Препорука је да узимају Ф1 назимице са педигреом. То је доказ да се ради о грлима која су контролисана, да остварују неопходну продуктивност и да могу донети нову генерацију уз велику вероватноћу да ће своје врхунске квалитете пренети на потомство. Поседовање терминалног нераста, првенствено раса дурок и пијетрен, примерено је за фарме са више од 50 крмача, јер се ради о изузетно скупим грлима.

Илустрација: Скраћено је време това чиме се значајно штеди храна

Стратешки је врло повољна околност што код нас последњих година расте број квалитетних приплодних грла. Тренутно у Војводини има око 120.000 крмача и припусних назимица, које омогућавају значајан пораст продуктивности у свињарству. Рачуница је врло убедљива. Све доскора тов је трајао 120, а сада само 68 дана. Ако животиња просечно поједе 2,1 килограм хране дневно, скраћењем това од 30 дана настаје уштеда 60 килограма по сваком грлу до 100 килограма. На око три милиона грла, што смо имали пре једну и по годину, то је уштеда од 18.000 тона хране. Међутим, напредак се не може постићи само храном, већ и квалитетним грлима. Последњих година просечан број живорођене прасади повећан је са 10,5 на 12,9, а у појединим фармама чак на 16, што је донедавно било незамисливо. Пре десетак година дневни прираст у тову је био 650, а сада је 950–1.000 грама. Ова рачуница је изузетно важна за одгајиваче који уђу у “услужни тов“ са великим фирмама. Они добијају квалитетну прасад и храну, па уз одговарајућу договорену технологију улажу само свој објекат и рад. Утовљена грла испоручују својим партнерима и, на бази оствареног прираста, стичу зараду, од које може пристојно да се живи.

Ослањање на домаћу производњу расних меснатих свиња има све већи значај. Само за првих седам месеци 2023. године увезли смо свињско месо у вредности од 60 и прасад за 20 милиона евра. У наредном периоду такви издаци ће се увећавати због врло нестабилне геополитичке ситуације. Последњих година сточни фонд је смањен за 14 одсто, јер је умањен број квалитетних приплодних грла. Истовремено, процене указују да ће до 2050. године, због постојања опасних болести код свиња у околним државама, бити све теже доћи до било које чисте расе. Без њих не можемо постићи одговарајућу репродукцију, па ни напредак свињарства у нашој држави.

Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/678baed5821a6d5e298391e3/Ulazak-u-tov-uz-predostroznost

Srodni tekstovi