У модерном амбијенту свог дома у Суботишту, Стефан Ристивојевић, наочит младић спортског духа, загриза сочан комад пршуте коју држи у руци. Његова импозантна фигура и изражени мишићи јасно говоре о човеку који не само да води рачуна о својој стоци, већ и о свом телу. Стефанов атлетски стас одражава дисциплину и посвећеност које примењује како у спорту, тако и у свакодневним обавезама на фарми.
Овај млади пољопривредник већ годинама успешно води своје газдинство. На свом имању са пуно преданости брине о 30 крмача и око 150 товљеника. Иако су цене меса на тржишту често нестабилне, Стефан се не суочава са проблемима у пласману своје стоке. Прасце продаје по 450 динара по комаду, док за товљенике добија 260 динара по килограму, с тим да са продајом не жури, већ пушта да свака животиња достигне тежину од 120 килограма пре него што крене на тржиште.
„Не журим са продајом. Товљенике пласирам тек када достигну тежину од 120 килограма,“ објашњава Стефан за Агробизнис магазин. Храну за своје свиње обезбеђује комбинацијом житарица и повртарских производа који се не могу продати због ниске цене. Ове године, на менију су диње, док су претходних година свиње јеле купус и паприку.
Поред продаје прасића и товљеника, Стефан последњих месеци успешно продаје и назимице старе око осам месеци, за које добија између 320 и 350 евра по грлу.
Исхрана на фарми Ристивојевић заснована је на сопственој производњи житарица, али свиње добијају и повртарске производе када им је цена на тржишту лоша. Тако су због пада цене, данас своје свиње почастили дињама.
Млади домаћин Стефан Ристивојевић показао нам је једну велику шунку коју је сачувао у свом „трезору“, али је насецкао и месо од шунке старе преко четири године. Каже нам да сваки дан започиње управо са дегустацијом својих производа, попут ове шунке.
У својој пракси, Стефан је доживео и једну несвакидашњу ситуацију. Крмача коју је купио, а која је била залучена, опрасила се неколико дана након доласка на имање. „Сада су њена прасад, која воде порекло од дивљег вепра, већ велики товљеници који су уштројени. Још нисмо имали прилике да пробамо месо, али очекујемо одличан квалитет,“ каже Ристивојевић.
Упркос изазовима, сточарство носи и лепе стране. Стефан открива да се посебно радује сваком новом прасењу, а у шали додаје да му је „трезор“, у којем чува право благо, увек сигуран.
Аутор: Горан Ђаковић
