Милош Теодоровић сточар за пример

Аутор: draganadpetrovic
142 посета

Мачвани су одавно познати као добри сточари, првенствено товљачи свиња, и годинама им то иде за руком. Руку на срце, та сточарска производња помогла је да Мачва изгледа лепше и модерније. Зато данас кад разговарате са мачванима, и упркос проблемима они су успешни сточари.
Милош Теодоровић, из Салаша Црнобарског, је трећа генерација која се бави сточарством. Прво је кренуо деда да се бави пре 50 година, па Милошев отац и сада он. Успешан сточар, а и слободно можемо рећи домаћин, отац троје деце, не скида осмех с лица. Дочекао нас је срдачно, и показа
његово имање Теодоровић се првенствено бави пољопривредном, ратарством, али сточарство је главна делатност. Годишње утове око 1000 товљеника, то му је капацитет, и зависи и од тога колико има сточне хране, јер храну не купује имају своју производњу. Осим товљеника има 6 крава и 4 јунице.

Илустрација: Милош Теодоровић задовољан је производњом

Прасад узима са мини фарми, и то је данска генетика. Приваст је око 1 кг дневно. По речима Теодоровића, задовољан је производњом, али ипак увек има проблема. Цена није баш
задовољавајућа а и у питању је узов свињског меса. Теодоровић редовно добија субвенције Министарства пољопривреде. Захваљујући субвенцијама купио је трактор и остале прикључне машине. По његовим речима треба помоћи малим пољопривредним произвођачима, и да држава само
мало може да им помогне.
„Треба направити мали компромис и свима би било лепо“, истиче Теодоровић. Ми смо ратарска земља имамо доста ораница, имамо кукуруза, пшенице, самим тим и наша храна би била јефтинија и могли би годишње да избацујемо 15 -20 милиона товљеника можемо извести. Од нас нису бољи ни Холандија и Данска што се тиче капацитета, проблем је пласман. Најбоље би било када би извозили у Кину и да наже житарице пласирамо кроз товљенике.
По Милошевим речима, сточна храна је доста скупа и ко купује храну, није му лако. Субвенционисани кредити су доста помогли. Прошле године је била ликвидност која је многима помогла. Милош саветује да се гаје краве јер су и субвенције веће.
На наше питање шта мисли о удруживању пољопривредника Милош је рекао:
„Сваки вид удруживања је одличан. Опште карактеристике просечног малог пољопривредног газдинства у Србији: високи трошкови производње и нерационално коришћење ресурса; низак ниво техничко – технолошке опремљености; мали број грла стоке по јединици пољопривредне површине;
претежно мешовита ратарска производња; и други показатељи који отежавају повећање продуктивности и рентабилности у производњи.

Илустрација: Из архиве Агробизнис магазина

У развијеним земљама запада, задругарство је развијено на завидном нивоу. У тим земљама је свест пољопривредних произвођача таква да не мора свака кућа да има комбајн или велики трактор поготово ако има и ради мању површину земљишта, јер је самим тим начин пословања бољи, смањен је ризик од задуживања и пропадања. Када се удружи
десет произвођача и када купе заједнички комбајн, под претпоставком да имају само свако по 20 хектара земљишта, иза улагања “стоји” укупно 200 хектара земље, више произведене робе, боља је могућност преговарања о условима куповине репроматеријала и слилчно. Како закључују пољопривредни стручњаци управо у томе се и огледа право задругарство.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар