Сланина, чварци, пршута и шунка ових дана су у Србији потиснути у други план. Паризер је добио значај и рекламу какву до сада вероватно није имао ниједан традиционални српски сухомеснати производ.
Потрошња паризера, пре свега због његове цене, у прошлости се везивала за потрошњу међу најсиромашнијим слојем становништва, а протеклих дана, ни многи који га (више) не једу, нису одолели да га сликају у свом тањиру и да фотографије објаве на друштвеним мрежама. Његово помињање, међутим, отвара и увек актуелно питање месне индустрије у Србији, која се све више базира на увозу.
Годишња производња свих врста меса у Србији је око 500.000 тона, и за око 150.000 тона је мања у односу на пре две деценије. Србија годишње не производи довољно свињског меса како би покрила домаће потребе. У протеклих 20 година опала је и потрошња, која сада износи око 42 килограма свих врста меса по становнику годишње.
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије каже да се у нашој земљи и даље производи довољно свих врста меса, осим свињског, јер нам од ове врсте недостаје око 10 одсто.
– У Србији је регистровано неколико стотина произвођача и прерађивача меса. За разлику од трговинских ланаца, који су углавном прешли у руке страних компанија, кланично-прерађивачка индустрија остала у власништву домаћег капитала – каже он.
Илустрација: у Србији се прерадом и конзервисањем меса и производа од меса бави укупно 828 компанија
Пре неколико година најављиван је долазак немачког Тениса, који је требало да отвори фарме широм Србије, али овај пројекат није реализован.
– Незванично је објашњено да је потенцијални инвеститор имао приоритете за решавање у својој држави. Колико би и да ли би Србија имала користи од доласка таквог инвеститора тешко је рећи. Имамо ми своју памет и вредне сточаре само нам је потребна добра организација – сматра секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа.
Он напомиње да паризер, као и виршле спада у групу барених кобасица, праве се углавном од пилећег и свињског меса и производе га све месне индустрије у Србији. Колика је потрошња паризера – нема података.
С обзиром на сточни фонд, који је све мање бројан, и паризер ћемо морати да увозимо у све већим количинама, иако је познато да је ова врста саламе прави од мање квалитетног меса и остатака.
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан сматра да је сточарство у Србији одавно на странпутици. Он истиче да је Србија 1990. године годишње производила око 650.000 тона свих врста меса и да је пре 35 година у домаћим оборима било више од 5,5 милиона свиња. Данас званично има до 2,7 милиона, док је процена сточара да имамо мање од два милиона свиња.
– Средње развијена земља мора да има свиња колико и становника, а ако се узме у обзир да Србија има око 6,8 милиона становника, а мање од два милиона свиња, ситуација је јасна. За првих седам месеци ове године увезено је 18.000 тона свињског меса и 180.000 прасића. Све је то плаћено 64 мил ЕУР – каже Бранислав Гулан.
Илустрација: Неће бити меса ни за чварке
УВОЗИМО СВИЊСКО МЕСО
Будимовић наводи да се највише свињског меса увози из Шпаније, Мађарске, Данске и Руске Федерације, док из свих тих земаља осим Русије, купујемо и месне прерађевине, а виршле, паризер, шунку, печеницу и остале производе увозимо и из Хрватске и Аустрије.
ПРЕРАДОМ МЕСА СЕ БАВИ 828 КОМПАНИЈА
Према подацима бонитетне куће Company Wall, које је објавио портал Бизнис, у Србији се прерадом и конзервисањем меса и производа од меса бави укупно 828 компанија. Од тога је 654 микро фирми, 143 мале, 22 средње и девет великих компанија.
Све заједно у 2021. години су приходовале нешто више од 164,2 милијарде динара (1,4 млрд ЕУР), што је благи раст у односу на 2020. када је укупан приход био 147,8 милијарди динара (1,3 млрд ЕУР). У години пре пандемије корона вируса ове компаније забележиле су приход од 143,9 милијарди динара.
Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/4241920/moracemo-i-parizer-da-uvozimo
ФОТО: Pixabay
