Драстичан пад број свиња у Србији, а ево како то раде Данци

Аутор: draganadpetrovic
237 посета

Србија тренутно има 2.263.705 грла свиња, што је чак за 30,7 одсто мање него 2018. године. А четири деценије раније у нашим оборима било је укупно преко 4,6 милиона свиња! Још увек нема званичних података о броју крмача. У литератури је записано да смо 1975. године имали 930.000 крмача и супрасних назимица, а стручњаци сматрају да их сада имамо за невероватних 810.000 мање! Готово истовремено Данска је, као једна од тренутно најразвијенијих европских држава у свињарству, дошла до 1,1 милион крмача, а 1983. године их је имала упола мање. Отуд и питања: на шта смо ми то спали и куда идемо?

Одговор на ова и друга болна питања дали су наши и експерти из Данске, на недавно одржаном Саветовању одгајивача свиња у Пећинцима, у организацији Центра за аграрне иницијативе. Присуствовало је преко стотину сточара из Србије, Словеније, Северне Македоније, Црне Горе и БиХ, као и студената Пољопривредног факултета у Новом Саду. Основни циљ био је да се, са подацима из периода 2021–2023. године, творцима наше аграрне политике обезбеде најновији неопходни показатељи о кретањима у свињарству код нас и у аграрно развијеним државама у Европи.

Илустрација: Број свиња у Србији рапидно пада из године у годину

Према речима Ђорђа Кузминца, директора Компаније “Ђурђевић“, рачунице показују да је становништву Србије потребно месо од око 5,5 милиона свиња, а током 2023. године кроз регистроване кланице је прошло три пута мање. Месо од 3,5 милиона свиња је приспело из увоза или са непознатих места свињокоља. Званична статистика бележи да производимо само око 300.000 тона свињског меса, док 30.000 тона долази углавном из држава Европске уније, а последњих година и из Русије. Истовремено, укупна просечна годишња потрошња меса по становнику у Србији је опала са 56 на 46 килограма, првенствено због пада стандарда становништва, инфлације и других узрока. Трошимо 18 килограма живинског, 16 свињског, четири говеђег, а осам килограма чине остале категорије меса. На нашем малом тржишту, од око шест милиона потрошача, просто је невероватно да имамо чак 828 компанија или фирми регистрованих за производњу и прераду меса.

Србија озбиљан увозник меса

Наша месна индустрија се налази у огромним невољама са којима не може да се избори. Приликом извоза у ЕУ плаћамо царине и прелевмане, а при нашем увозу, на основу Споразума о стабилизацији и придруживању тој заједници, неке царинске тарифе су сведене на нулу. Постали смо озбиљни увозници меса и прерађевина.

Током 19. века, у време књаза Милоша, Србија је била велики извозник свиња у Беч. Слична пракса настављена је готово читавих 100 година касније. Подаци указују да су фармери у Данској своју прву кланицу изградили 1887. године, читавих 32 године након индустрије меса у Врбасу, или скоро истовремено са индустријом меса у Новом Саду. Али, потом следе огромне разлике. У 1975. години Данци су имали 54 кланице, а сада само четири. Вредност њихове производње је четири милијарде евра, од којих 97 одсто иде у извоз. Највећа кланица је у власништву 5.400 фармера и она је 2018. имала око 13, а сада утови око 32 милиона свиња годишње. Од тога 18 милиона закоље се у Данској, а 14 милиона извезу и прераде у својим погонима у Немачкој. Озбиљно рачунају и на покривање дела недостајућих количина прасади у Немачкој од око 26 милиона грла, јер та држава нема где да изгради кланицу. Пракса је да свиње стижу у кланицу само 45 минута пре клања, јер се све плаћа на основу дебљине сланине и процента меса у полуткама.

– У Данској се смањује број фарми, али број грла у тову расте – каже Андреи Бунтовски, директор извоза компаније Бреедерс. – Раније је на једној фарми било довољно имати 100 крмача, а сада је оптимум шест пута већи, и ту није крај. Фармери који имају 200 крмача продају их комшијама са троструко већим капацитетима, а ови онима са чак 6.000 крмача. У Данској постоје три велике компаније које повезују запослене од научника, преко произвођача сточне хране, фармера, кланичара, па све до малопродаје и извоза. Прецизно се утврђују проценти појединачних учешћа, па нема сукоба “на кантару“, али сви држави плаћају ПДВ. У последње време све је израженија пракса да се смањује извоз комерцијалних назимица, Ф1 генерације и прасади. Извоз иде у мање развијене државе, где се обавља тов, као најтежи и најјефтинији део посла, што је ипак боље него да се увози готово месо.

Илустрација: Данци самањују број фарми, али повећавају број грла

Данска зарађује од генетике

Данска је пак задржала добру генетику прадедова, дедова и родитеља најбољих раса, које скупо продаје у читавом свету. Они су 1975. године узгојили тако добру свињу која расте 1,2, а боље расе и 1,6 килограма дневно. У ВО центрима опстају само нерастови, који обезбеђују потомство са дневним прирастом од 1,5 килограма. Потврдили су те потенцијале са данском генетиком и на фарми од око 6.000 свиња у Инђији, где је постигнут дневни прираст од преко 1,2 килограма, што је бољи резултат од просека у држави из које воде порекло. Последњих деценија Данска настоји да у производњи свиња има што нижу цену коштања. У 1995. години имали су просек од 19 залучених прасади по крмачи годишње, а сада је тај број подигнут на чак 40 прасади. Колика је то огромна вредносна разлика, показује и рачуница да 40 прасади, утовљених до 130 килограма, дају годишње преко пет тона меса. Ако сваки килограм кошта 2,5 евра, то је приход од 10.000 евра годишње. Истовремено, ако неко има само 27-28 залучених прасади по крмачи, у Данској нема зараду, јер су тада трошкови сувише високи.

Према речима данског експерта Ирине Василевић, генетичари у Данској настоје да обезбеде свињу која ће се опрасити седам, а не као сада само четири пута годишње. Велику пажњу посвећују и настојању да обезбеде грла која ће имати најбољу конверзију хране, величину легла, млечност, конституцију грла и проценат меса. За сада се врло брзи пораст постиже коришћењем расе дурок, али не заостају много ни јоркшир и ландрас. Пуно се води рачуна и о другим својствима свиња, као што су мања дебљина сланине, просечни прираст животиње, плодност и квалитет семена нераста.

Илустрација: Србија је постала озбиљан увозник меса
У садашњој ситуацији нереално је очекивати да се, за релативно кратко време, вратимо на некадашњи број товљеника и прерађевина од меса у вредности извоза од милијарду евра, јер су нас многе државе претекле. Ипак, изложена решења на овом скупу су показала како да достигнемо бар најмање четири милиона свиња у тову и тиме се ослободимо садашњег енормног увоза меса и живих животиња. Први корак морао би бити повезивање произвођача од њиве до промета. То неће бити лако, јер имамо чак 87 удружења прерађивача, који се међусобно веома тешко договарају, а Данска, Холандија, Шведска само по једно.

Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/668668f9654e45c0bc395297/Kako-doci-do-cetiri-miliona-svinja

Srodni tekstovi