Састанак са сточарима трајао преко четири сата, зашто су у страху?

Аутор: Gdjakovic
360 посета

ПРОИЗВОЂАЧИ млека су забринути, сматрају да је повећан увоз ове намирнице и млечних производа. До тог закључка су дошли, јер, како наводе, млекаре почињу да смањују откупне цене, односно одбијају да врате 15 динара по литру, колико су „скинули“ када су пољопривредницима повећане премије. Зато су се представници четири удружења прозивођача млека састали са министарком пољопривреде Јеленом Танасковић, а разговор је у четвртак увече трајао дуже од четири сата.

Према речима, пољопривредника, на претходним састанцима у ресорном министарству је договорено да се квартално погледају упоредни подаци о домаћој производњи и увозу млека и, ако је потребно, смање квоте за увоз. Произвођачи су били незадовољни, јер те податке нису добили у четвртак увече, а министарка је рекла да ће их доставити накнадно. Такође, сматрају и да цена млека мора да буде већа за 15 динара у односу на садашњу како би ова производња функционисала.

Како за „Новости“ објашњава секретар Удружења за сточарство ПКС, Ненад Будимовић, чињеница је да у Србији нема довољно млека и да је сада потражња на тржишту већа од понуде. Све што се производе, како додаје, откупи се. Он каже да новца увек недостаје и да никад није довољно, али оцењује да је цена млека и премије добра.

– Ако узмемо да је просечна цена откупа 60 динара плус 19 динара премија, долазимо до тога да је цена рентабилнија у поређењу са 2022. годином – прецизира Будимовић.

Он наводи да је лане вредност увоза млека и производа од млека износила 160 милиона евра, што је мање него 2022. године.

О проблемима у сточарству расправљало се и на седници Одбора скупштине Србије за пољопривреду. Представници удружења сточара истакли су, између осталог, да је неприхватљиво да држава издваја годишње око милијарду евра за субвенције, а да буде зависна од увоза производа из области сточарства. И Будимовић каже да држава даје доста новца, али да то нема ефекта.

– Потребно је наћи решење, да оно што се уложи донесе резултате – истиче наш саговорник. – То значи да средства треба усмерити на репродукцију, исхрану и повећање броја литара по грлу на нивоу године. Првенствено је неопходно повећати број грла, јер имамо мањак. Треба направити програм на који начин да се то постигне, потребна је употреба сексираног семена како би се добијала женска телад, да се строго води рачуна приликом коришћењу концентрата и кабасте хране.

Министарка Танасковић је недавно изјавила да је анализа показала да субвенције државе у млечном говедарству у овом тренутку покривају 74 одсто трошкова производње и да ће се на том нивоу задржати.

– Када постоји сигурност исплате субвенција, следећи корак у развоју је подизање производње у сточарству и зато су купљени најквалитенији бикови и поклањаће се семе – казала је Танасковићева. – За ову годину повећане су субвенције на сву стоку за коју нису у 2023.

Први ефекти субвенција у сточном фонду очекују се, према њеним речима, крајем ове године, а пројектован је раст између пет и седам одсто.

Извор: НОВОСТИ

Srodni tekstovi

Оставите коментар