Главни предуслов за успешну производњу на једној фарми је свакако добар здравствени статус сваке јединке, као и добра генетика. Нема говора о било каквој производњи без здравих животиња и здравог запата. Други важан фактор, не мање важан, је исхрана стоке, нарочито у зимском периоду. Добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији. Улазак у зимски период код животиња подразумева и другачији начин исхране. На шта треба обратити пажњу и да ли имамо квалитетну храну, одговара Љиљана Неранџић, инжењер сточарства, ПССС Краљево.
Правила у балансирању оброка прате потребе животиња на фарми током целе године. У том смислу је зимска исхрана доста сложенија, јер у недостаку испаше и свеже крме, конзервирана хранива су једини извор хранљивих материја. Како је концентована храна доста скупа извори силаже и сенаже су прилично значајни у погледу квалитета исхране али и економске исплативости.
,,Прелазак са зелене на суву храну носи са собом велики број проблема што се тиче здравственог стања нарочито у говедарској производњи, нешто мање у овчарској производњи. Из тог разлога и прелазак са те зелене на суву храну мора да буде постепен, што значи да сточари морају давати пре свега квалитетну, здраву храну, не убуђану и храну која је механички добро обрађена. Треба обратити пажњу и на то да у овом периоду треба давати и доста воде, баш зато што се користи сува храна“каже Љиљана Неранџић, инжењер сточарства, ПССС Краљево.
Кукуруз у зрну је генерално подбацио и квалитетом и квантитетом због дуготрајне суше али је зато силажа имала знатно бољи скор.
,,Многи наши произвођачи баш бојећи се суше која је била евидентна кренули су раније да скидају те усеве да они не би ушли у касну воштану зрелост. Тако да можда постоји могућност да када се све то конзумира, па кад кренемо да вадимо силажу ако је била влажна онда може да дође до буђања те силаже или сена, ако није добро конзервисано. Тако да то може да доведе до великих проблема у исхрани говеда. Знамо да смо пре неколико година имали проблем са токсинима, афлатоксин у млеку, што је негативно утицало и на животиње и на људску исхран“,напомиње наша саговорница.Тако да произвођачи морају да прегледају и сено и силажу и кукурз. Храна мора бити здрава, јер све друго касније увећава трошкове, јер лечење грла није јефтино. Према томе, контола хране коју смо прикупили ове године мора бити стална. Убуђала храна има специфичан и мирис и изглед, тако да је то лако уочљиво без додатних тестова. Неадекватном храном поготову високомлечних грла могу се направити такве грешке да се добије мања производња по грлу него код екстензивних раса, а уз то видно се нарушава и здравствено стање. Добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији.
Прелазак на зимски режим исхране треба започети током новембра месеца како би се грла постепено привикавала на сено, за које струка каже да треба минимално бити укомпоновано са 1/3 у оброку. За веће количине помуженог млека и повољан учинак на процес пробаве, препоручује се избалансирани оброк тако да се задовоље потребе у кабастој храни са 50 % силаже и 50 % сена. Код наших фармера важи правило да је силажа замена за зелену крму током зиме.
Колико сена треба дневно за једно музно грло?
,,Мање сточари пуштају грла што би још увек требало да буде и говеда и оваца на испаши будући да висока температура у новембру, као и лепо време то омогућују. Али људи гледају да надокнаде то што су изгубили када је био сушни период, тако да користе сваку прилику да прикупе сваки откос што им је јако битно за зимску исхрану. Гледано из угла музних крава, зимска основа је конзервирана сочна крма, најчешће силажа од кукуруза, која за делотворнији и ефикаснији оброк захтева допуну. Традиционално, али и онако како то услови у нашим крајевима дозвољавају, најбоља је допуна у виду луцеркиног сена, или кабаста крма слама грахорица или кукурузовина. За веће количине помуженог млека и повољан учинак на процес пробаве, препоручује се у зимском режиму избалансирати оброк тако да се задовоље потребе у кабастој храни са 50 % силаже и 50 % сена. Код наших фармера важи правило да је силажа замена за зелену крму током зиме. Оброк може бити и без сена али у том случају може се јавити проблем у виду нарушавања здравственог стања или смањења производних карактеристика. Пратећи фазе лактације, варира и однос сена у оборку. Ако су музна грла у просеку тежине око 500 кг, количина сена је око 15 до 20 кг дневно у оброку. Међутим пратећи фазе производње, килограми сена итекако варирају. Током лактације и производње млека 25% сена од укупног оброка је сасвим довољно да задовољи потребе квалитета млека и потреба за хранљивим материјама. Док за време засушења и мањим потребама за беланчевинама и проценат сена у оброку се повећава и до 50%.Увек тежимо да постигнемо што позитивнији хранидбени биланс са што мање инпута, али тај позитивни биланс треба да иде у што већу продукцију млека а никако за компензовање недостатака у другим технолошким сегментима производње. Главни предуслов за успешну проиводњу је добар здравствени статус фарме и добро здравствено стање сваке јединке. Нема говора о било каквој производњи без здравих животиња и здравог запата“поручује Љиљана.
Саговорница каже да исхрана само силажом, због њене карактеристике киселости, може да изазове разне метаболичке проблеме и смањену производњу млека, стога је допуна квалитетним сеном изразито пожељна.Традиционално, најбоља је допуна у виду луцеркиног сена, или кабаста крма, слама грахорица или кукурузовина.
Прелазак оваца са испаше на јасле
Када је у питању исхрана оваца, све до првих мразева и појаве слане, овце могу да излазе на испашу. Како саветују стручњаци, тада их треба изгонити нешто касније, а пре паше дати им мало суве хране. Паша је најекономичнији вид исхране оваца, али се у овом периоду она мора заменити зимским режимом исхране.
„Прелаз са паше на зимску исхрану треба спроводити постепено и што је могуће касније. Када се појаве слана и иње овце касније треба да иду на испашу, али им је потребно и дати мало суве хране. Како би се што боље прилагодиле, препорука је и да се сено даје и после паше, па онда из дана у дан повећавати количину. На тај начин ће сено постати главна храна чим се престане са пашом.
Пољопривредници који имају овце, за зиму најчешће припремају сено које представља основну храну. Веома је битно да буде добро припремљено и складиштено, па у том случају представља одличну замену за свежу траву у периоду до прве паше на пролеће. Да ли ће сено бити квалитетно, то пре свега зависи од тога какав је квалитет траве, а он итекако зависи од састава, фазе у којој је трава кошена, а веома је битан и начин припреме, сушења и чувања сена. Сено од луцерке, црвене детелине и других биљака има већи удео протеина, калцијума и каротина од ливадског и то га чини бољом храном, а овце воле сено са доста лишћа.
Код нас иначе још увек постоји неповерење према силажи као храни за овце, а важно је напоменути да је силажу доброг квалитета могуће користити за све категорије оваца, са изузетком млађе јагњади. Уколико се музу, силажу и хранива са специфичним мирисом треба давати по завршеној мужи. У зимском периоду кабасту треба давати два до три пута у току дана, а концентровану два пута. Грлима у високој бременитости треба обезбедити квалитетнија храна, како не би изазвала побачај тако да један део оброка у том периоду треба да чине и концентрована хранива и то у количини од 100 до 250 грама. Највећу пажњу треба посветити у време јагњења и два до пет дана по јагњењу. Сено давати по вољи уз мање количине концентрата као што су мекиње, овас и треба водити рачуна да овце не попију веће количине воде“ саветује Неранџић.
Како год од квалитета хранива зависиће не само учинак меса и млека већ и здравствено стање животиња. Опет обрнуто од цене импута производње и цене производа зависиће и будућа организација посла.
Аутор: Соња Цветковић
Стручњаци саветују да у сушним годинама и пред јагњење прилагодите исхрану оваца
