Poljoprivrednici čak i u planinskim selima sve učestalije koriste razne preprate za prskanje useva ne poštujući zakonske propise i sve ozbiljnije ugrožavaju pčele od kojih i sami imaju koristi. Mirko Krdžić iz Ušća kod Kraljeva, dugogodišnji je pčelar, većinu od 180 svojih košnica smestio je u planinsko selo Bresnik, tridesetak kilometara od Kraljeva. Tu je nedirnuta priroda, čist vazduh, bistre reke… Ali, pre nekoliko dana, na lokaciji na kojoj je bilo 53 košnice zatekao je užasnu situaciju. Nisu medvedi posećivali pčelinjak, kako se to ovde događalo, već je iz drugih razloga ispred svake košnice našao gomile uginulih pčela:
“ Sve „izletnice” su mi uginule, one koje odlaze na pašu pa od mogućih tridesetak kilograma po košnici jedva da ću dobiti polovinu, to jest izgubiću skoro tonu meda. Lopatom sam morao da ih uklonim. No, nije to najvažnije i ne mogu ni u kojeg od meštana upreti prst, nego je za brigu što je i ovde došlo do pojave nestručne i nezakonite upotrebe prilikom prskanja voća, malina, kukuruza, tretiranja korova… “ kaže Mirko Krdžić.
Dugo su planinska sela u kraljevačkom kraju „kasnila” sa upotrebom raznih hemikalija ali, kako je i tamo malinjaka i zasada voća sve više, to je i prskanje prepratima sve učestalije. Zakonski propisi se malo poštuju, prskaju se gotovo svi usevi i voće, čak i u cvetu, usred dana, a retki su primeri da se pčelari blagovremeno obaveštavaju o tretiranju. Sve je češće prskanje otrovnim sredstvima utrina i livada kako bi se izbeglo naporno i često košenje.
Nisu pčelari sa kojima smo razgovarali za sankcionisanje voćara i ratara nego su više za razumevanje. Ukazuju da mnogi poljoprivrednici nisu svesni koristi od pčela koje oprašivanjem podižu godišnje prinose u srpskoj poljoprivredi za čak 150 miliona evra. Bez njihovog oprašivanja, prinosi jabuka, jagoda i višanja pali bi za oko 35 odsto, šljiva za 42 odsto, malina čak za 45 odsto… Zato u razvijenijim zemljama farmeri plaćaju „puštanje” pčela na pašu u njihovim voćnjacima.
U razgovoru sa Draganom Rakićevićem, predsednikom kraljevačkog udruženja pčelara, koje okuplja oko dve stotine članova a koje poseduju devet hiljada košnica, doznajemo:
„Mi smo često, čak i posredstvom poljoprivrednih stručnih službi, organizovali susrete sa poljoprivrednicima i predavanja stručnjaka kako bi ukazali na štetnost nestručne i nezakonite upotrebe pesticida. Međutim, obično dođe pet, šest ratara i voćara, a po stotinu pčelara. Ne znamo zašto ne žele da čuju ono što je u obostranom interesu. Pored toga, brine nas i pojava opasne bolesti koja se naziva „američka trulež” pa sva uginuća ne bih baš da pripisujemo isključivo vlasnicima voćnjaka, livada i njiva“, naglašava Rakićević.
Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/406642/Ratari-gluvi-na-molbe-pcelara
