LEKOVITI UBOD PČELA
Med je jedina namirnica koja nema rok trajanja i ne može da se pokvari. Nikad. O blagodetima meda, polena, propolisa i drugih proizvoda od meda za ljudsko zdravlje zna se već vekovima. Ali, da li ste znali da se za lečenje koristi i pčelinji otrov?
Apiterapija ili lečenje ubodom pčela posebno je zastupljena u Rusiji, gde je zvanično i priznata kao grana medicine još 1959. godine. Još tada su na ruskim fakultetima počeli da se obrazuju prvi lekari i stručnjaci iz ove oblasti – apiterapeuti.
U apiterapiji, pčela je „špric“ za jednokratnu upotrebu, a njen otrov je zapravo biološki koktel koji sadrži 240 supstanci koje po svom lekovitom potencijalu nemaju premca. On je moćan katalizator za skoro sve fiziološke procese u ljudskom organizmu koji uništava sam izvor bolesti. Kada se ubrizga pčelinji otrov aktivira centralni i periferni nervni sistem, stimuliše rad srčanog mišića, snižava holesterol i krvni pritisak, jača krvne sudove. Apiterapija se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, artritisa, psorijaze i raznih drugih kožnih obolenja. Otrov pčele pokazao se efikasan i u lečenju migrene, proširenih vena, ginekoloških problema kod žena i problema sa prostatom kod muškaraca, raznih neuroloških i kardiovaskularnih bolesti. Jednom rečju, utiče na ceo organizam i reguliše rad endokrinih žlezda i nivo hormona u organizmu.
Međutim, lečenje svakim otrovom, pa i kada su u pitanju pčele, zahteva oprez i zato terapiju može da sprovodi isključivo diplomirani lekar – apiterapeut. Nestručno „rukovanje“ pčelama i narodno isceljenje pčelinjim otrovom u Rusiji je strogo zabranjeno. Ali, zato postoje na desetine specijalizovanih klinika koje se stručno bave apiterapijom. Ovo je nepohodno pre svega zbog mogućnosti jakih alergijskih reakcija organizma na terapiju. U tom slučaju neophodna je brza intervencija lekara. Svakom pacijentu se pristupa individualno i pre početka samog lečenja specijalista radi čak dva testa tolerancije uz prethodno urađene sve lekarske preglede od krvne slike do EKG-a. To što vas je pčela nekada ujela u ovom slučaju ništa ne znači.
Kako izgleda test?
Pre početka lečenja apiterapijom obavezno se radi test. Lekar uzima jednu pčelu pincetom i stavlja je na telo pacijenta i to u predelu nadbubrežne žlezde na leđima. Posle ujeda doktor vadi žaoku nakon desetak sekundi. Efekat ujeda nije odmah vidljiv, već posle šest do osam sati kada doktor ocenjuje prve reakcije organizma. Ukoliko je rezultat u granicama normale, tada se sporovodi drugi test, opet samo sa jednom pčelom, ali ovog puta njena žaoka ostaje u telu pacijenta duže vremena. Ukoliko je i ovo testiranje prošlo uspešno pristupa se lečenju, a koliko će trajati zavisi od dijagnoze i određuje se individualno. Ako pacijent, recimo, ima problem sa kičmom, pčele se stavljaju duž kičme, na bolne zglobove… Apiterapeut zapravo stavlja pčele na akupunkturne tačke na bolnim mestima, što dodatno utiče na lečenje.
Svaki čovek ima individualnu toleranciju na pčelinji otrov. Čak iako je pacijent prošao testove tolerancije može se pokazati da ne trpi više od ujeda dve pčele. Drugi, pak mogu da istrpe ujede i 35 do 70 pčela po terapiji. Maksimalna terapija je 200 ujeda u letnjem periodu, odnosno 250 ujeda zimi, jer su pčele tada manje aktivne. Korišćenje 15 do 20 pčela po terapiji uglavnom ne izaziva nikakve komplikacije.
Apiterapija se sprovodi maksimalno dva puta godišnje, a pacijenti tvrde da su se nakon lečenja pčelinjim otrovom vratili normalnim životnim aktivnostima, iako pre toga, recimo, zbog problema sa kičmom nisu mogli da se normalno kreću ili sede. Apiterapija daje brze efekte i bol prolazi već posle nekoliko tretmana. Osim toga, efekat apiterapije se akumulira zato i ne sme da se sprovodi više od dva puta godišnje.
Da li ovakva terapija boli?
Naravno da boli. Ali, kada pacijent ima nesnosne bolove zbog išijaša ili reume, ubodi pčela su manje zlo. Telo se vremenom navikava na ubode, pa pacijent posle izvesnog vremena oseća samo toplinu. Osim toga, mnogi apiterapeuti praktikuju da mesto koje će tretirati ubodima pčele rashlade kockicama leda. Pacijenti se često žale na manje otoke i svrab, pa lekari prepisuju uzimanje heomeopatskih preparata kako bi se ublažila iritacija kože. Nakon samog tretmana pacijent može da oseća malaksalost, a dešava se i da poraste telesna temperatura. Nije preporučljivo sporovoditi terapiju posle jela, a tokom čitavog trajanja lečenja zabranjeno je piti alkohol, jake čajeve, kafu… Treba izbegavati namirnice koje inače mogu da izazovu alergijske reakcije kao što su jagode, čokolada, kikiriki… Ne smeju se posećivati saune i treba izbegavati teže fizičke aktivnosti. Lečenja pčelinjim otrovom sprovodi se isključivo pod lekarskim nadzorom, a svako samolečenje i slični eksperimenti mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Kome se ne preporučuje apiterapija?
Apiterapija se ne preporučuje pre svega onima koji su alergični na ubod pčele i njen otrov, a obazrivost je neophodna i kod ljudi koji su alergični na med ili bilo koji drugi pčelinji proizvod. Lečenju pčelinjim otrovom ne smeju da se podvrgavaju deca mlađa od 14 godina, trudnice, dojilje, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkoloze, dijabetičari tipa 1, oboleli od hepatitisa, kao i pacijenti koji imaju problem sa zgrušavanjem krvi (zato što pčelinji otrov razređuje krv) kao i osobe koje su se tek vakcinisale.
Još je otac medicine Hipokrat rekao:“Lekar leči, a priroda isceljuje“, zato i ne čudi što se ljudi poslednjih godina sve više okreću prirodnim preparatima. Ali, i kod ovakvog lečenja jedino je merodavna reč stručnjaka, pa treba biti oprezan, jer i prirodan lek nije uvek lek već može da bude i otrov ukoliko se s njim ne postupa na pravi način.
