За развој и одржавање пчелиње заједнице и да би била у пуној снази, није довољан само мед. Може се десити да пчеле у неким подручјима и периодима не налазе довољно цветног праха. У том случају пчеле би требало прихрањивати погачама с додатком цветног праха или његовом заменом, под условом да пчеле не желе да се преселе у подручје где има меда или да га нема довољно у залихама у кошници.
Да би се подстакао бржи развој пчелињих заједница, уколико су обезбеђене довољним залихама цветног праха или га редовно уноце а нектар не, може им се давати тесто направљено од 68% шећера у праху и 32% инвертног сирупа. Надражајно прихрањивање шећерним сирупом, па и погачама подразумева мање или веће ангажовање пчелара. Много је лакше и економичније такозвано – ,,аутоматско надражајно прихрањивање“. Оно се састоји у томе што се приликом узимљавања пчела оставља по неколико килограма меда у доњем делу кошнице, наставку испод гнезда или преградне даске у положеним кошницама. Пчеле, иако можда нема још нектарне паше или не излећу напоље, преносе мед из доњих оквира горе и тиме подстичу матицу на лежење, када пчеле уносе нектар споља.
У нашим условима већ крајем марта матица пређе у доње делове горњег наставка, полажући јаја у празне ћелије.
Многи пчелари код нас приликом уземљавања остављају пчелама тек онолико оквира колико оне поседају. То узрокује да се у пролеће, за време воћне паше, матица остане без простора за полагање јаја јер је он заузет свежим медом И цветним прахом. Када се ово догоди пчелар би требало да додаје нове оквире да би матица имала где да полаже јаја, да не би дошло до застоја у одгајању легла.
Савремена пчеларска технологија се умногоме разликује од технологије која се раније користила, и то када је реч о поступку у фази пролећног развоја пчелиње заједнице.
