Пчелари сањају зимски сан за наредну годину

Аутор: Gdjakovic
57 посета

Михојски октобар је био прилично варљив, на шта нас опомињу и пчеле. Њихов лет је све слабији, а искусни пчелари су већ увелико припремили своје зимовнике. Година је за многе била изузетно тешка, будући да је и у прошлој години било вегетацијских проблема који су директно утицали на пчелиње паше и род меда. Прошла година није била добра, али ова је чини се још лошија. На ову тему, делимичне одговоре нам даје председник Друштва пчелара Краљево, Драган Ракићевић.

Фебруарски мразеви, који су били продужени у налетима и у априлу, а затим и суша смањили су производњу меда у Србији, али је откупна цена порасла, највише због несташице. Багремов мед, који српски пчелари највише производе, поскупео је са 800 на 1.000 динара по килограму. Упркос повећању цене, пчелари не очекују зараду, а новац од продаје ће, кажу бити довољан да се покрију трошкови око потреба пчела, и издаци које су имали претходних неколико година када је производња била још мања.

Година ће остати запамћена по слабом врцању свих паша, по великој прихрани пчела како би преживеле и према задњим информацијама и по великим јесенским губицима. Главна пчелиња паша у Србији, багремова паша, подбацила је и ове године, а то је и један од разлога који је утицао на повећање цене тог меда, каже Драган Ракићевић, пчелар из Краљева, председник краљевачког Удружења пчелара.

,,Ту где је било меда, било је упола од просечног приноса. Али поскупео је и због извоза јер је он најтраженији на светском тржишту, извозна цена му је доста добра и пчелари су се одлучивали за продају. Тако да већи део оде у извоз и оно мало што остане у Србији, наравно да утиче да цена оде горе. Тренутно на нашем тржишту откупна цена меда на велико расте и изнад 7,5 евро  по килограму, са тенденцијом раста и преко те цене. Цена меда код пчелара је скочила на неких 1.000 до 1.200 динара. Меда има јако мало и све углавном иде у извоз. Цена драстично расте и у околним земљама, а у неким маркетима у Београду се већ килограм „правог“ меда продаје у распону чак до 1800 динара за килограму“,почиње  причу Ракићевић.

 Багремов мед се откупљује на велико за неких шест до седам евра по килограму. Једино је била добра сунцокретова паша, али се овај мед у Србији не употребљава толико као друге врсте. Ливадска паша није била лоша, али је подбацила липова. Сума сумарум пчелари су решили пласман меда, али нису род у својим пчелињацима. Нека друштва су тешко и опстала, нарочито тамо где су била на селидби.

,, Ја селим пчеле и ове године сам имао у обе селидбе проблем. Први је багремова паша када сам пчеле одселио у оближње Роћевиће. Багрем је каснио са цветом, али га је било, изгледао је одлично. Међутим, пчеле га нису уносиле, мало је медио. Шта је разлог не знам. Друга паша на Пештеру је била још гора. Ливадска паша је била минорна, што можемо захвалити великој суши овог лета, али и мањом флором на тим ливадама. Имам утисак да поједине биљне врсте ишчезавају. Мед који сам прикупио на обе паше је буквално за прихрану и презимљавање“, појашњава наш саговорник.

Оваква ситуација са медом, али и цена, биће плодно тло за фалсификаторе. Лажном меду не може се стати на пут. У СПОС- у увек апелују на грађене да купују на провереним местима, и да не наседају на ниске цене. Мед можете да пронађете и за 500 динара, али он није видео пчелу.

Иначе сам Ракићевић бави се пчеларењем 25 година. У почетку је тај посао наследио са неколико кошница, полако ширио број кошница који је данас како каже довољан да се преживи.

,,Некада је било могуће живети од стотинак кошница одлично, данас уколико планирате приход само од меда, тешко. Дакле ако немате матице, млеч, прополис, све додате вредности пчела само од производње меда испод сто кошница је врло тежак. Све је мање меда! Нисам имао амбицију да ширим даљу производњу јер ових стотинка кошница су ми довољни да их опслужим. Све већи број би изискивао можда и ангажовање још некога да ми помаже. То је нови изадатак“.

По његовим речима ситуација је у целој Србији таква па и у нашем окружењу. Проблеми са лошим годинама се продужавају из више разлога као што су суша, неоникотини, поплаве, лоше узимљена друштва ранијих година, као и проблеми због лошег рада пчелара усред пандемијен б,,Никада пчеле током зиме неће страдати од хладноће, али од глади хоће. Може се чак рећи да је храна најглавнији фактор безбедног презимљавања и ваљаног пролећног развоја. Ако пчеле до половине августа сакупе преко десет килограма меда, до узимљавања остаје довољно времена да се прихрањивањем резерве повећају уколико не постоји доступна било каква јесења паша. Литар до два сирупа недељно ће сачувати већ стечену зимницу и допунити је, а уз то и развити обилно легло младих пчела, преко потребних у пролећном развоју. У сваком случају, задатак пчелара је да зимница не буде испод 15 килограма. На жалост ми смо ове године морали да прихрањујемо пчеле три пута, крајем марта, летос на испашама које нису имале род сада пред зимовање“ сугерише Ракићевић.

Друштво пчелара Краљево броји 213 чланова, и по оцени нашег саговорника то је одлично, посебно што последњих година друштво подмлађују. Почетком године из градске касе је по први пут преко Савета за пољопривреду издвојен новац да се пчеларима помогне са по једним џаком шећера. Ракићевић каже и да је Фабрика меда у Рачи у великој мери допринела бољи статус пчеларима, посебно у смислу пласмана и цене. Истовремено гаји наду да ће наредне године бити прекинут низ лоших паша.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар