НА западу Бачке, пре свега у Кљајићеву, произвођачи меда преживљавају праву драму због угинућа великог броја пчела. Ратко Брадић из овог места код Сомбора, пре неколико дана се шокирао кад је угледао угинуле пчеле. Остао је без 130 кошница! Тровања је било и ранијих година, али не у оволикој размери, а разлог је највероватније неконтролисана употреба пестицида.
Да би се колико-толико ублажила штета, Брадићу је у помоћ притекло удружење чији је он члан.
– Ово је велико тровање пчела и велика штета за све пчеларе. Годинама нећу моћи да се опоравим. Нажалост, и даље налазим угинуле пчеле. Пчелиња друштва су била у највећем развоју после цветања уљане репице и багрема, спремних за разројавање и продају пакетних ројева. Али све је сада уништено – јадикује Брадић.
– Кошнице су смештене између Кљајићева и Малог Стапара, поред Бачког канала. Пчеларством се бавим пуних20 година, али овако нешто не памтим. Истина, 2011. године имао сам мању штету на пчелињаку код Апатина. Сваке године се догоди тровање пчела, али никад није било оваквих размера. Како је почело прскање усева јаким пестицидима, и људе ће отровати – каже Брадић.
Изгледа да су узалудна упозорења стручњакана опрез приликом употребе пестицида. Засада се не зна како је дошло до овог масовног помора пчела, али се претпоставља да су главни кривци пестициди којима су прскане околне парцеле. Материјална штета је велика. На терен је изашла полиција и снимила место помора пчела, а фитосанитарна инспекција је узела узорке како би установила узроке.
Чланови Удружења пчелара „Дунав“ из Апатина скупили су четрдесетак ројева и уручили их Ратку Брадићу као прву колегијалну помоћ. Раде Стевановић из овог удружења, чије је члан и Брадић, каже да једини у Србији имају у резерви ројеве пчела којима могу да прискоче у помоћ својим члановима како би ублажили насталу штету. Додаје да многи пчелари осигуравају пчеле од непогода, али не могу и од тровања.
ПРАВДАЊА
– БАВИМО се пољопривредом и од ње живимо. Да против корова не прскамо воћњаке, кукуруз и соју, као и баште од разних инсеката, не би ништа родило. Од чега бисмо ондаживели и како бисмо се прехранили – питају се житељи овог села. – Много смо уложили у овогодишњу сетву. Није нам јасно како је дошло до угинућа пчела, мада се зна да оне могу далеко лете.
СТИГЛИ ЛЕКОВИ
ОПШТИНА Бела Црква, у којој има око 3.500 кошница, испоручила је пчеларима бесплатне лекове против варое, које је обезбедио Покрајински секретаријат за локалну самоуправу. Та донација представља свега 40 одсто потребне количине тог лека, али су пчелари и на томе захвални с обзиром на то да за једно третирање издвајају око 500 динара по кошници, а годишње је потребно то урадити до седам пута.
Захвални су и локалној самоуправи што је, у време прскања воћа у цвату, наложила пољочуварима да интензивније контролишу воћаре, како тај посао не би радили по дану када су пчеле активне.
Ј. Ј. Б.
