Професионални пчелари у страху од аматера почетника

Аутор: Gdjakovic
730 посета

Број кошница по глави становника у Србији расте из године у годину, док су висококвалитетни мед, али и други пчелињи производи нешто чиме се наша земља може похвалити. Пчеле су и као опрашивачи од виталног значаја за здраво окружење и привреду, због чега пчеларство у Србији, игра значајну улогу у пољопривредном сектору. Наша држава данас је међу онима које имају највећи број кошница по глави становника на свету, мада, упркос порасту који се бележи у броју кошница, број газдинстава који се баве пчеларством се смањује, а пчелари у Србији суочени су са бројним изазовима.

„Ми смо једна од земаља са највећим бројем кошница по глави становника, али нажалост кошнице не доносе приход, него пчеле“, каже Станко Рајић из Београдског удружења пчелара за Еуронеwс.

Према подацима Републичког завода за статистику, од укупног броја кошница из 2019. године (914.000) око 35 процената се налазило на газдинствима која се баве искључиво пчеларством.

У Србији тренутно има око 20.000 регистрованих пчелара и преко милион кошница, а како каже Рајић, међу њима често има оних који нису прошли никакву обуку, чиме знатно могу угрозити оне чија цела породица зависи од овог посла.

Наша држава је у последње две деценије, одвојила много новца за развој пчеларства и доста уложила у опрему, међутим, Рајић сматра да је било потребно улагати и у едукацију јер многи пчелари у недостатку знања нису знали да улагања искористе на адекватан начин. Такође, додаје и да је неопходно обезбедити механизам контроле, али и адекватне санкције за оне који не поштују правила.

Шта све може угрозити посао пчеларима – има ли решења?
Како каже Рајић, још увек има простора да се много тога уради како би се побољшало пчеларство у Србији, а самим тим, и економска ситуација појединих пчелара биће далеко боља и наглашава да „пчеларство није само мед, оно је много више од тога“.

„Када хоћете да почнете да се бавите пчеларством и да живите од тога, онда морате проћи једну квалитетну обуку, морате научити овај посао, а не само да улажете у куповину кошница и опреме, елементарне ствари морају да се науче“, истиче Рајић за Еуронеwс.

Објашњава да тренутно постоји велики број пчелара који нису прошли обуку, због чега постоји ризик да таквим приступом угрозе газдинства чија читава породица зависи од овог посла.

„Неедукован пчелар не може да препозна болести пчеле на пример, она лети неколико хиљада метара у круг, а ако је у близини пчелињак неког професионалног пчелара чија цела породица живи од тога, таквим неодговорним понашањем могу се пренети одређене болести и упропастити му посао“, каже Рајић.

Међутим, напомиње и да је за ветеринарски преглед и анализе сада потребно издвојити неколико хиљада динара, а додаје и да ветеринарској служби недостају ресурси како би радили здравствене прегледе одређених пчелињака.

Ради разумевања, пчеларство може бити хоби, додатни посао или комерцијални посао, а према подацима Еуростата државе које су чланице ЕУ у трећој категорији забележиле су пораст, док код нас, како каже Рајић, још увек постоји простора да се тај број повећа, али да је за то потребан организован приступ.

„У свету, као и код нас је релативно мали проценат професионалних пчелара, такође је мањи проценат пчелара којима је то допунска делатност, а огроман број оних који се тиме баве из хобија“, наглашава Рајић.

Због овога, како каже, често се може десити да у близини вашег пчелињака осване нови, што је неретко случај на Фрушкој гори, док на пример у Немачкој, до овога не може доћи пошто постоје одређена правила.

Додаје да пчелари често не схватају да је природа ограничени ресурс и „да на трпези има толико хране да је адекватно може искористити само одређени, релативно мали број газдинстава“, а без придржавања овог правила, приноси могу бити мали, а још битнијим сматра и то што може доћи до поремећаја у екосистему.

„Треба да се постави законска регулатива, јер није обезбеђен механизам контроле и адекватне санкције за оне који не поштују правила понашања“, истиче Рајић.

Цветање Тисе јединствен феномен на планети

 

Каже да је због пропуста, међу којима је и тај што свако може да постане пчелар, пошто кодекс понашања не постоји, дошло до тога да данас постоји велики број пријављених кошница које не постоје – а они који их пријаве, добијају новац из буџета, што иде на штету пчеларима. Све ово, доводи до тога да многи пчелари одустају од овог посла.

„Дошло је до изражаја оно што сам говорио годинама, а то је да је неадекватно обележавање пчелињих друштава довело у ситуацију да су неки професионални пчелари који нису лажирали ниједан број, због такве грешке у формалном раду остали у пасивном статусу и неће добити субвенцију“, наглашава Рајић.

Мада, додаје да се сада покренула акција којом покушава да се дође „до тих фиктивно пријављених који су узимали новац из буџета“.

Сматра да је у пчеларству битно разумети и проучити биологију медоносне пчеле, будући да то може пчеларима помоћи да остваре велике приносе.

„Сви рачунају на принос само од меда, а пчеларство није само мед, основна сврха пчеле је опрашивање, за шта су јако важне, а недовољно се користе“, закључује Рајић.

Такође, каже и да је оптимиста, јер се нада да ће бити слуха да се нешто у овој области промени.

Пчеле су велики бизнис у ЕУ – бележи се пораст комерцијално узгајаних пчела
ЕУ бележи пораст комерцијално узгајаних пчела, у чему Румунија предњачи, а број комерцијалних кошница на фармама се повећава упркос претњи по опстанак одређених врста пчела, показују најновији подаци Еуростата.

Како пише Еуронеwс.греен, нови извештај идентификује више од осам милиона кошница на фармама у ЕУ у 2020. години – што је повећање од више од милион у односу на претходне бројке.

Пребројавање укључује само кошнице на фармама, што искључује пчеле које се узгајају на малим фармама или на појединачним пчелињацима. Постоје неке необичности – Немачка, на пример, не рачуна кошнице као део фарме, па тако има нулти број у најновијим доступним бројевима. Процењује се да опрашивачи, укључујући медоносне пчеле, бумбаре и дивље пчеле, доприносе европској пољопривредној индустрији сваке године најмање 22 милијарде евра. Више од 80 одсто опрашивања усева и дивљих биљака у Европи дешава се уз директну или индиректну укљученост пчела, према Еуростату. Упркос њиховом значају, једној од десет врста пчела и лептира тренутно прети изумирање, а ревизија ЕУ Иницијативе за опрашиваче из 2018. има за циљ да преокрене „алармантан пад“.

Која држава ЕУ има највише кошница?
На националном нивоу, Румунија је имала 1,5 милиона кошница на фармама, и тиме задржала статус главног града Европске уније за производњу меда. Италија и Грчка имале су још милион кошница на фармама 2020. године, а следе их Шпанија, Бугарска и Португалија. Шпанска Екстремадура имала је више од 300.000 кошница, праћена португалским регионом Норте који има више од 250.000 кошница на фармама. Број, међутим, даје само делимичну слику пошто Белгија, Немачка, Ирска, Холандија, Финска и Шведска нису имале значајан број кошница на фармама.

(EURONEWS)

https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/zasto-pcelarstvo-nije-vise-ono-sto-je-bilo-imamo-20000-registrovanih-pcelara-i-milion/xym8ycv

Srodni tekstovi

1 коментар

Zoran 10. јул 2023. - 04:57

Prošle godine je kod nas bila velika nestašica šećera.iz razgovora sa šeficom jednog supermarketa saznam da im stižu određene količine ali mnogo manje od potražnje.kaže dođu ljudi i hoće da kupe tonu ,dve.pitam šta će im toliko šećera a početak leta je ,još se ne peče rakija.ona kaže -pčelari.pa se pitam od čega je taj med što ga kupujemo.

Одговори

Оставите коментар