Потрошње хране у пчелињаку и приноси меда

Аутор: dzonioff
581 посета

Како би се пчеларско газдинство (пчелињак) организовао, потребно је знати који број пчелињих заједница је могуће држати у датим условима или какву медоносну базу је потребно створити за одређени број пчелињих заједница. Да би се ова рачуница добро извела, такође је неопходно знати које су годишње потребе пчелињих заједница за храном коју оне утроше на одгајање легла, за лучење воска, за рад пчела излетница и за одржавање живота одраслих пчела. Како би речуница била комплетна и како би се одредила укупна потреба пчелиње заједнице за медом, при рачунању треба да се дода количина меда, коју пчелар узима као вишак.

С. А. Розов, са Института за пчеларство, је помоћу огледа у коме је кошнице с пчелама сместио у стаклену башту, где пчеле нису могле да уносе храну с поља, показао следеће : заједница која је у пролеће имала масу 1,5 кг, изградивши 14-15 сатова на сатној основи, потрошила за годину дана 75-80 кг меда и 15-20 кг перге. Касније је под руководством сарадника Института за пчеларство А. Н. Гарејева организовано истраживање укупног утрошка хране пчелињих заједница, које су радиле у обичним условима на пчелињаку.

За сврхе овог огледа је издвојено 8 једнаких пчелињих заједница (4 огледне и 4 контролне) које су постављене на ваге и заштићене настрешницом од дејства атмосферских талога. Ако пчеле у току дана нису излетале, мерење кошница давало је утрошак хране заједница за све облике њиховог рада и потребе у кошници. Уколико су пчеле излетале у току дана, оне су уносиле одређену количину хране, помоћу које су делом или у целости покривале своју дневну потрошњу хране. Да би свакодневно добили податке о утрошку хране пчелињих заједница, поступали су овако : од сваког пара подједнаких заједница једну су уносили тамну просторију (зимовник) с температуром 10-12оЦ, а другу остављали на свом месту. Сутрадан кошница је изношена напоље, а друга унешена у просторију и оваква премештања су се догађала током активне сезоне. За сваки пар заједница утврђивали су се утрошци хране неопходне за живот пчела и размножавање (заједнице у просторији, пчеле нису могле да лете) и унос хране у кошницу (заједнице које су биле напољу). У јесен, зими, и делом лети, утошак хране су утврђивали директним мерењем свих кошница. Контролне заједнице су све време стајале напољу са слободним излетом пчела. Показано је да су заједнице које су летеле сваки други дан однеговале толико легла и дале толико воска, колико и контролне заједнице које су све време биле напољу, али су унеле упола мање меда. Огледне заједнице у почетку главне паше су заузимале 23-24 улице у кошницама полошкама и сакупиле по 34 кг меда.

Највећа количина хране утрошена је у јуну и јулу, када је однегована највећа количина легла. За годину дана, пчеле су утрошиле 48-52 кг од количине унесене у кошницу. У ову количину не улази део хране, коју су пчеле сакупиле са цветова и коју су утрошиле у току летења, не доносећи је у кошницу.

А.Н. Гарајев је посматрањем обележених пчела установио да је просечан излет у мају 51-53 минута, у јуну 50-59, у јулу 41-52, и у августу 63-82 минута. У току читавог лета, периодично је евидентирао број пчела које су излетеле из кошнице у току 15 минута сваког сата и на основну тих података је израчунао број излетања у току једног сата, установио је број дана нелетења и број дана с јаким, средњим и слабим излетањем пчела што му је даље омогућило да израчуна број излетања пчела у току сваког месеца, па и читаве пролетње и летње сезоне.

Утрошак хране за излетничке послове је израчунао на следечи начин. Пчеле су биле приморане да налећу на прозор лабораторије. Давао им је храну (1 кг шећера – 1 л воде), измерио их, пустио да излете и после 10 минута их поново измерио. Разлика у тежини пчеле одговарала је количини хране, утрошене за време летења. У просеку, од укупно 200 пчела, 10 минута летења једна је без терета трошила 1,89 мг хране, а с теретом 2,18 мг. У току једног сата летења без терета пчела је у просеку утрошила 5,69 мг, а пчела с теретом од 28 мг је утрошила 6,55 мг (прерачунато у шећер). Овим су установили да је на излетничке послове у току сезоне (104 излетничка дана) утрошено у просеку 26 кг шећера (30,4 кг меда).

Ради одређивања опште потребе пчелиње заједнице у медоносној бази треба утрошку хране унесене у кошницу (48-52 кг) додати утрошак хране на летење (26 кг) и 13 кг за компензацију масе излучених екскремената што све заједно чини око 90 кг. Уколико се на ово дода маса коју пчелар треба да изврца (35 кг), укупно износи 125 кг од којих 20 кг одлази на полен.

Општа потреба у нектароносном биљу прерачунато у мед износи око 105 кг за нормалну пчелињу заједницу.

Уколико о овим темама желите да будете редовно информисани, претплатите се на АгроБизнис магазин. Годишња претплата је само 1800,00 динара и укључује 12 издања и све поштанске трошкове. Пријавите се путем телефона 011/4052-117, 060/0712-350 или на имејл gdjakovic@yahoo.com. У току је акција, сваки нови претплатник добија поклон изненађења. За више информација о нашим посебним издањима ПЧЕЛАРСКИ ПОДСЕТНИК, као и ЛЕКОВИТО БИЉЕ посетите www.agrobiznis.rs.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар