Откриће домаћих стручњака које може повећати принoсе воћа и поврћа до 30%

Аутор: dzonioff
932 посета

Познато је да биљке опрашују инсекти, неке друге животиње и ветар. Око 80 одсто биљака, опрашују разне врсте инсеката. Међу њима, најефикаснији опрашивач, је добро позната медоносна пчела – Апис меллифера. Такође, постоје и бројне друге врсте тзв. солитарних дивљих пчела, затим бумбари, многи лептири, муве и друге врсте, које посећују цветове биљака и врше опрашивање. Последњих неколико деценија, све је мање друштава медоносне пчеле, посебно после уношења из Азије у Европу гриње – пчелињег крпеља, (Варроа јацобсони, ) који је убрзо потом практично десетковао број пчелињих друштава. Поред тога, убрзана индустријализација што повећава аерозагађење животне средине, повећање броја становника и урбаних површина, интензивна пољопривреда, посебно заштита пољопровредних усева, од штеточина и болести применом пестицида, смањење природних шумских и степских површина, утицали су, а и данас утичу на смањење бројности инсеката опрашивача биљака. Због смањене бројности опрашивача, приноси многих пољопривредних култура, посебно воћака су испод очекиваних.

Решење овог садашњег проблема је, поред државне помоћи пчеларству у циљу повећања броја друштава медоносне пчеле, проналажење и укључивање неких других инсеката опрашивача, као помоћ медоносној пчели у њеној корисној активности у опрашивања биљака. Једно од успешних решења је доместификација солитарних пчела и њихово уношење у пољопривредне усеве, у циљу повећања броја опрашених цветова. У Србији је крајем прошлог века интензивно рађено на доместификацији солитарних пчела, а истраживањима је руководио проф.др Милоје Крунић, са Биолошког факултета Универзитета у Београду. Резултати ових истраживања су били први у Европи, наравно и на нашим просторима. Члан истраживачког тима је био и аутор овог текста. Један од значајанијих резултата ових истраживања је успешна доместификација солитарне пчеле Осмиа цорнута за опрашивање воћака, те смо јој дали домаћи назив солитарна пчела воћњака. Напомињемо, да ову пчелу још називају масон пчела или пчела зидар јер од блата „зида“, гради ћелије у гнезду.

Лево женка, десно је мужјак

За разлику од медоносне пчеле, која је социјални инсект и живи у друштвима у којима постоје: матица (полно способна женка), радилице (полно неспособне женке) и трутови (полно способни мужјаци), пчела воћњака је солитана, односно матица је уједно и радилица, а мужјаци, као код медоносне пчеле, служе за оплодњу женке. Пчела воћњака се у нашим условима јавља пред крај зиме и раног пролећа. Први топлији дани током марта, а некада и крајем фебруара утичу на појаву првих пчела истовремено са појавом првих цветова рано цветајућих биљака. То су од зељастих биљака јагорчевина, љубичица, маслачак и сл, а од дрвенастих врба, бадем, трњина и др. Најпре се појављују мужјаци, а неколико дана и женке.

Одмах по појави женки долази до копулације, после које мужјаци живе још неколико дана и угину. Оплођене женке потом почињу са оснивањем потомства. Свака женка се понаша као матица и као радилица и свака брине сама о свом потомству. У том циљу она тражи погодно место, а то је нека шупљина у зиду неког објекта, стабљика трске, напуштен ходник у дрвету од неког другог инсекта, рупа у дрвету од извађеног већег ексера и сл. У такву шупљину, на дубини 10 – 15 цм, од улазног отвора женка најпре доноси грудвице блата и од њих прави преграду. Потом одлази на оближње цветове биљака са којих сакупља полен и односи га у шупљину. После неколико „товара полена“ она на њега положи једно јаје и поново од блата прави преграду и цео поступак понавља, све док не испуни целу шупљину. Коначно на улазу у ходник прави дебљу преграду од блата чиме боље штити потомство од природних непријатеља и негативних временских услова. У зависности од дужине тунела женка изгради 6 – 10, а некада и до 15 ћелија.

Ћелије легла са поленом

У току живота једна женка испуни 3 – 4 шупљине, односно остави 20 – 30 потомака и потом угине. Из јајета се после неколико дана (што зависи од температуре) пили ларва и одмах почиње да се храни поленом. Кад потроши количину полена коју јој је спремила женка „мајка“, ларва гради око себе чврст кокон и у њему прелази у лутку , а после 2 – 3 недеље у коконима су формиране нове јединке пчеле (женке и мужјаци). Потомство остаје у коконима све до пред крај наредне зиме или раног пролећа.

Пчела воћњака је знатно ефикаснији опрашивач воћака од медоносне пчеле. Медоносна пчела посећује цветове првенствено ради сакупљања нектара, а полен прикупља повремено и селективно. Пчела воћњака такође посећује цветове али прикупља само полен. Израчунато је да од посећених цветова пчела воћњака опраши 95%, док медоносна пчела свега 5 – 10%. Други врло значајан моменат је доњи праг активности пчела. Пчела воћњака је активна већ на +9˚Ц , а медоносна пчела на +13˚Ц. Дакле, ако су воћке у цвету, а температура је испод +13˚Ц, медоносна пчела неће бити активна, односно неће опрашити воћке. За разлику од ње, пчела воћњака ће у таквим условима бити активна и опрашити воће. Наиме, често се догађа да се данима у периоду цветања неких воћака одржава температура испод +13˚Ц и тада воћари имају знатно смањен принос воћа. Даље, израчунато је да је за квалитетно опрашивање 1 ха воћњака под јабукама потребно 3 – 5 кошница са око 60.000 до 100.000 радилица медоносне пчеле. Исту ту површину квалитетно ће опрашити 300 женки пчеле воћњака. Наиме, учинак једне пчеле воћњака једнак је учинку 120 медоносних пчела. Још један моменат даје велику предност пчели воћњака у односу на медоносну пчелу. Активност пчеле воћњака се поклапа са цветањем воћака. После престанка цветања дуње (друга половина маја) престаје и њена активност, односно женке угињавају, а потомство је заштићено од негативних утицаја средине. Дакле, после престанка активности женки, воћњак је могуће прскати пестицидима, без опасности по потомство пчеле воћњака. Са друге стране, медоносна пчела је активна током целог периода вегетације, те би после престанка цветања воћака кошнице морале бити измештене из воћњака. Наравно, у поређењу са пчелом воћњака, медоносна пчела има и велику предност, а то је да она поред опрашивања, човеку даје драгоцене друге продукте (мед, млеч, прополис, восак, пчелињи отров и др).

Заклон у воћњаку

Данас смо сведоци да се подижу све веће површине под засадима воћака, а да је све мање инсеката опрашивача тих воћњака. Зато воћари повремено имају знатно умањене приносе воћних плодова, што је најчешће последица не опрашених цветова који неће дати плод. Да би решили овај проблем, воћари ангажују пчеларе да унесу своје кошнице у воћњаке, што пчелари не чине увек радо. Наиме, медоносна пчела је јако осетљива на примену пестицида који се користе за заштиту воћака од штеточина и болести. Такође, уношење кошница у воћњак и њихово изношење после прецветавања воћака скопчано је са материјалним трошковима, што се пчеларима не исплати, а посебно што често постоји ризик од тровања пчела и пропадања пчелињих друштава. Зато је, по нашем мишљењу, за воћаре идеалан опрашивач воћака солитарна пчела Осмиа цорнута – пчела воћњака. Између медоносне пчеле и пчеле воћњака нема никакве компетиције. Практично, свака од њих обавља свој посао. Медоносна пчела првенствено посећује цветове у циљу сакупљања нектара, док пчела воћњака то чини због прикупљања цветног праха (полена). Пчела воћака прикупља полен са доње стране трбуха, тако што га закачи на фине густе чекиње, док медоносна пчела товар полена носи у специјалним удубљењима на задњим ногама.

Дакле, кад пчела воћњака слети на цвет, трбухом са поленом, обавезно мора да додирне тучак и опраши цвет, док се полен код медоносне пчеле налази на длачицама њеног тела и чешће не опраши него што опраши цвет (она цвет углавном посећује због нектара).

У циљу примене пчеле воћњака за опрашивање потребно је урадити следеће:

Формирати почетну, што бројнију популацију пчеле воћњака;
Коконе са формираним пчелама чувати у лабораторијским условима до њиховог изношења у природу;
У воћњаку поставити настрешнице за нише (специјалне кошнице или снопове трске) у којима ће пчела воћњака оснивати потомство;
У близини настрешница направити површину са сталним блатом, како би пчеле могле доћи до материјала за изградњу гнезда (довољна је површина блата 1м х 1м);
Са појавом првих цветова на воћкама, коконе са пчелама треба изнети у воћњак и оставити их испод настрешница у посебним посудама;
Почетком августа треба унети нише са гнездима пчела у лабораторију, извадити коконе и извршити њихову дезинфекцију и дезинсекцију, односно одстрањивање природних непријатеља који су некада доста бројни. Коконе чувати до следеће сезоне цветања воћака.
Када пчела воћњака одабере погодну шупљину за изградњу гнезда, а то је шупљина округлог пресека оптималних димензија 6 – 10 мм, одмах почиње са оснивањем потомства. У потрази за нектаром медоносна пчела лети од кошнице на удаљеност од 3 км, а некада и даље. Пчела воћњака одлази од гнезда знатно краће, свега до 250 м. Зато се препоручује за воћњаке на већим површинама постављање настрешница са специјалним кошницама или сноповима трске на сваких 200 м удањености једна од друге. Испод сваке настрешнице треба поставити 3 – 5 специјалних кошница или 10 снопова са по 50 трски и унети око 500 кокона пчеле воћњака из којих ће сигурно изаћи око 300 женки. За мале воћњаке до 10 а у викенд насељима довољна је једна специјална кошница или један сноп од 50 комада трски и око 50 кокона пчеле воћњака из којих ће се развити око 30 женки. У годинама када су услови за активност медоносне пчеле неповољни, уз помоћ пчеле воћњака приноси могу бити двоструко, некад и троструко увећани.

Оквир:

Фирма ВИСАН из Београда, Јернеја Копитара 11080 Земун, располаже великом количином кокона пчеле воћњака, као и довољним бројем специјалних кошница или снопова трски. Заинтересовани произвођачи воћа, који желе квалитетно опрашивање својих воћних засада коришћењем пчеле воћњака, а у циљу повећања приноса, могу се за све додатне информације обратити телефоном на број: 011 316-11-55 и 319-24-94.

Проф. др Љубодраг Михајловић

стручни консултант ДОО „ ВИСАН“

Srodni tekstovi

Оставите коментар