Органско пчеларство – шта треба знати и како се ради

Аутор: Gdjakovic
485 посета

При преласку са конвенционалног ка органском начину пчеларске производње, као и у другим гранама пољопривреде, произвођач треба да буде упознат са основним начелима која треба да се примењују при организовању овакве врсте производње, при избору локације на којој је смештен пчелињак и околина у којој се напасају пчеле је од суштинске важности при органској пчеларској производњи.

Избор локације на којој је смештен пчелињак и околина у којој се напасају пчеле је од
суштинске важности при органској пчеларској производњи.Одговарајућа је она локација у чијој су околини извори нектара и полена од природне медоносне флоре или органски сертификованих производа површине у радијусу од 3 километра. На површини пчелиње паше могу да буду заступљене култивисане пољопривредне биљке, али под условом да се на њима не практикује конвенционална производња која подразумева употребу недозвољених вештачких ђубрива и пестицида. Локација треба да је довољно удаљена од било каквих могућих извора загађења, као што су аутопутеви, урбани центри, депоније и индустријски објекти.Уколико се у близини пчелињака налазе површине под индустријским културама које се узгајају на екстензиван начин (без употребе хемикалија), потребно је да пчелар од произвођача обезбеди доказ (сертификат, декларацију) о пореклу семенског материјала који не треба да је генетички модификован. На територији на којој се напасају пчеле није дозвољено да буде лоциран конвенционални пчелињак. Разлог за ово је што пчеле као врста могу да се нападају и да краду мед из кошница, па ако органска породица унесе мед из конвенционалне, значи уноси контаминирани мед који меша са својим. Мењање локације пчелињака је дозвољено, под условом да нова локација задовољава споменуте критеријуме за органску производњу.

Оплемењивање пчелиње паше преко засађивања или засејавања медоносних биљака је мера која није наведена у прописима за органску производњу. Ипак, ову меру пчелари треба континуирано да практикују да би повећали медени биланс пчелне паше, а са тиме и рентабилност пчеларске фарме. Бели багрем, јапанска софора, еводија и др. дрвенасте биљке за неколико година од њиховог засађивања почињу са нектарењем и производњом полена.
Од травнатих врста на првом месту је фацелија, која је по својој продукцији од 1000 кг нектара на 1 ха ненадмашна медоносна биљка.
Биљке, као пелин, мелиса, кантарион, хајдучка трава и др, пожељно је да се засаде око пчелињака, из разлога што оне улазе у састав разних чајева који се додају превентивно и терапеутски при лечењу одређених болести пчела(вапнено легло, упала црева код пчела, вароза и сл.)
Постојећа пчеларска пракса да пчелари замењују стари восак са обликованим сатним
основама из трговине није дозвољена у органској производњи. То је зато што такве сатне основе у себи садрже материје које нису дозвољене у органској производњи (парафин, боје, адитиви и сл.).

При органском начину производње потребна је замена саћа купљених сатних основа са сатним основама обликованим од воска из сопствене производње. У те сврхе најбоље је да се искористи восак који се добија од воштаних поклопчића при цеђењу меда, пре свега због довољних количина воска које се добијају на овај начин. Дозвољена је употреба и воска који се добија са бочних надградњи носача рамова, као и восак са рамова градионика који уједно служе и за механичку борбу против пчелињег крпеља. Сав восак из пчелињака треба да буде замењен у периоду од 4 године са циљем да се испуне услови за органску производњу меда

Одбацивање вештачких боја које се користе за бојење пчелињих сандука је важан услов у органској производњи. За заштиту сандука треба да се користе природне боје на бази ланеног семена . Уклањање старе боје са сандука врши се стругањем, брушењем, загревањем и слично. Уколико економска логика оправдава, дозвољено је да нови сандуци уопште и не буду обојени. Постоји више рецепата за припремање природних боја, који обезбеђују квалитетну и јефтину заштиту сандука.

На пример: 1 л ланеног уља, 1 л 30% прополис екстракта и 1 кг пчелињег воска се загревају до топљења. Док је раствор још увек топао, премазују се сандуци. Ова комбинација се суши споро (24 часа), па се зато друго премазивање врши следећег дана. Премазивање се завршава када се уочи да се смеса више не упија у дрвету. Квалитетним премазивањем сандука заштићени су за период од три до четири године, после којих се поступак понавља. У исхрани пчела није дозвољена употреба обичног шећера (бели шећер – сахароза). За зимску прехрану и за пролећну стимулацију пчела,
потребно је у сандуке оставити довољне количине меда и поленовог праха. Уобичајено потребна количина износи од 15 до 20 кг по пчелињој породици. У случају да јесења паша није обезбедила довољне количине хране, пчелар може да
интервенише додавањем органског меда, органског шећера или комбиновано као шећерно медно тесто зиме, или шећерно-медни сируп у периоду после месеца марта. Овај захтев је један од најтежих за испуњавање, посебно у сушним годинама. За мере прехране је потребно да се извести контролно и сертификационо тело, као и да се доставе информације о томе колики је недостатак хране и са коликом количином хране ће се интервенисати. Органска производња је од посебног значаја за здравље и благостање животиња, па је у складу са тим, сечење крила матицама при њиховом обележавању забрањено. Уклањање старих и „истрошених“ матица врше пчеле-радилице као део њиховог природног инстинкта за опстанак, при чему и пчелари могу да интервенишу посебним техникама.

Младе матице могу да се обележавају и замењују по потреби. Као обавезна активност у органском пчеларству је нумерисање пчелињих сандука и вођење пчеларског дневника. Најбоље је да пчелар ажурира дневник о техничким мерама при узгајању и дневник о улазу и излазу материјала и произивода. Први је важан за потребе пчелара који на основу производних својстава пчелињих породица може да организује селекцију и борбу против болести.
У дневнику пак за улаз и излаз материјала и производа евидентирају се сви производи који су ушли на пчеларску фарму (заштитна средства, боје, рамови, жица и сл.) и производи који излазе из фарме (мед, полен, прополис, матични млеч).Оваква евиденција, заједно са добијеним или издатим документима (фактуре, отпремнице, фискални рачуни и сл.), даје се на увид на захтев контролног и сертификационог тела.

Органска пчеларска производња има посебне услове у погледу периода прелаза. Са
уласком у процес сертификације сам процес производње улази у прелазни период. Период прелаза у пчеларству траје различито, зависно од тога да ли испуњава захтеве наложене од контролног и сертификационог тела.
Унајбољем случају, сертификат за органску производњу меда, поленовог праха, матичног млеча и прополиса добија се после једне године од прве контроле. За овај период не добија се сертификат за органски восак, зато што су за промену конвенционалног са органским воском потребне најмање три године. После замене воска цела производња добија статус органске произиводње.

Srodni tekstovi

Оставите коментар