Оригинал
Да ли сте знали да на планети постоји чак 20000 врста пчела, али да их једино нема на Антарктику? Ипак најраспотрострањенија врста плчеле је Аписи Милифера која је пореклом из Африке а у евроспке земље се доселилиа пре него сто је населила Азију, Аустралију и Северну америку.
У европи остоји неколи врста пчела које се разликују се по боји, грађи тијела, понашању, способности прикупљања нектара, и др.
Нама је напознатија Крањска пчела (apis mellifica var. carnica Pollm) – или сива пчела њу називамо још и „домаћа пчела“. Припада групи тамних пчела. Њено тело је црне боје и обрасло сивкастосребрнастим длачицама. Матица ове врсте леже око 2000 јајашаца дневно што нам говори да има иузетну плодност. Постоји више подврста ове пчеле које зову алпска, панонска и средоземна.
Италијанска пчела (apis meliffica var. ligustica), је са Апенинског полуострва жућкасте боје навикла на дуготрајне паше и благу климу. Италијанска пчела има врло благу ћуд, слабо изражен нагон за ројењем, снажан развој тијеком љета и јесени те врло висока плодност матице. Ова пчела презимљује у јаким заједницама и у том период троши много хране. За ову врсту карактеристично је да има слабији инстинкт за сакупљање прополиса и нектара, међутим има одличну способност коришћења слабијих паша.
Кавкаска пчела (apis mellifica var. caucasica) – преклом је са Кавказа те је тако и добила име. На осонову спољашњег изгледа може се рећи да личи на Крањску али код ње разлигујемо сиву и жуту. Ову врсту карактерише одлична обрамбена способност према уљезима. Сама пчела има дуже рилце и марљиви је радник на свим пчелињим пашама, али је склона грабежи. Њена значајна способност је скупљање прополиса.
Тамна европска пчела (apis mellifica var. mellifica L.) – доминантна је у производњи меда у Немачкој. Карактерише је крупна грађе с тамно сиваготово црна боја. Отпорна је и прилагођена за дуге и хладне зиме. Због те особине това ова се врста пчела може наћи у Северној и Јужној Америцикао и Сибиру. Отпорна је на болести док мед уноси слабије од Талијанске и сиве Крањске пчеле.
Пчела „melipona anthidioides“ честа је у Бразилу. Ово су мале тропске пчеле које немају жалац. Обично се настањују са гнездима у шупљем дрвећу са једном матицом, а саће граде водоравно.
Патуљаста пчела (Apis florea F.), води порекло из Индије. Особина ове врсте је да гради једноструко саће на отвореном простору, обично на неком стаблу. Специфичност код њеног саћа је у томе да ова пчела гради ћелије разних величина за радиличко саће, трутовско и матичњаке који имају облик жира.
Дивовска пчела (apis dorsata) изграђује једноструко саће на којем живи. Све ћелије саћа гради једнаке величине, без разлике за трутовско, радиличко или за матичњаке. Дубина ћелија саћа дивовске пчеле је и до 34мм. Код ових пчела нема разлике у величини између радилица и матица. Радилице код ове врсте су двоструко веће него код крањске пчеле. Дивовска пчела живи на отвореном па је према томе прилагодила начин живота. Обрамбени механизми код ове пчеле су посебно изражени и одлично чува своје легло.
Африканизирана пчела – како би се добила медоносна пчела способна да и у тропској клими са пуно влаге успешно опрашује флору и да притом сакупи што веће количине меда Бразилска влада финансирала је настанак ове врсте пчела.
Солитарне пчеле или пчеле самице за разлику од медоносних пчела не прикупљају веће количине меда у своје настамбе. Оне живе усамљенички живот тако да свака женка гради своје гнездо