Лажни мед у ЕУ

Аутор: dzonioff
894 посета

Јефтини увоз лажног меда угрожава гајење пчела у свету, што последице по светску производњу хране чини веома озбиљним. Подаци показују да је додатни шећер пронађен у сваком десетом узорку меда тестираном у Европском заједничком истраживачком центру. Истраживање је уследило након извештаја Европског парламента о врстама лажне хране по коме је мед на шестом месту.

Научници су тестирали 2.264 узорка меда из свих земаља ЕУ (као и из Норвешке и Швајцарске) прикупљених у свим фазама ланца снабдевања. За око 20% меда означеног као мешавина ЕУ меда или чисти мед са географским пореклом земље чланице посумњано је да садржи шећер. Стопа сумњивог меда је била 10% за мешавине ЕУ и меда из других земаља, као и мешавине из ЕУ и земаља непознатог порекла.

Превара са медом има различите форме. На пример, продаја јефтинијег меда од различитих биљака по цени чистог меда, додавање шећерног сирупа како би се повећала количина, или скупљање меда пре времена па вештачко сушење у великим „фабрикама меда“, како би се скратили време и трошкови.

У свим случајевима, коначни производ је далеко од онога што потрошачи верују да купују, као и далеко од ЕУ правне дефиниције меда. ЕУ мед дефинише као „природно слатку супстанцу коју производи Апис меллифера пчела из нектара биљака…које пчеле скупљају, у комбинацији са сопственим посебним супстанцама претварају, таложе, дехидрирају, и стављају у саћа како би сазрео“.

Чланице ЕУ морају да обављају лабораторијске тестове меда који производе и увозе, проверавајући параметре као што су порекло, ниво полена, влажност и присуство додатог шећера. Али, методе тестирања варирају.

„Не постоји јединствена метода за утврђивање аутентичности меда – јер постоји пуно начина фалсификовања“, каже Стивен Шварцингер (Степхан Сцхwарзингер), професор структуралне биологије на Универзитету у Бајроту.

„То је слично анализи допинга у спорту. Они који тестирају никад не знају има ли новог лека на тржишту. Кад узмете у обзир различите врсте сирупа које су доступне, нема јединствене технологије за све. Потребно је сагледати многе хемијске и физичке параметре“, рекао је Шварцингер.

Како би превладао тешкоће у откривању лажног меда, Шварцингер је размишљао о увођењу нуклеарне магнетне резонанце (НМР) у тестирање меда. Магнетни таласи дају „отисак прста“ меда који се пореди са референтном базом од од 10.000 узорака из света. На основу подударања профила је могуће знати да ли је декларација лажна.

НМР је знатно ефикаснији метод за тестирање меда, али још није шире усвојен због спорог уплива нових технологија у сектор хране, потребе за научним консензусом и отпора индустрије.

„Замислите да сте купили велику количину меда, и онда вам нови метода покаже да је све неисправно. То је свакако узрок отпора прихватању нових, сигурнијих метода“, сматра Шварцингер.

Кинеске фабрике меда

Европљани воле мед и годишње просечно поједу 0,7 килограма, док Грци и Аустријанци предњаче са 1,7 килограма по становнику. Али у Европи је потражња меда већа од производње и зато је увоз решење. Из Кине долази 50% европског увоза, а највећи увозници су Британија, Белгија и Шпанија. Кина је постала највећи светски произвођач меда са 473.600 тона у 2014. у поређењу са 161.031 тоном произведеном у ЕУ. Подаци Светске организације за храну и пољопривреду показују да је између 2000. и 2014. производња у Кини, захваљујући извозу, порасла за 88%. Продајом меда та земља је зарадила 231 милион евра у 2016. Међутим, број кошница је у том периоду порастао само за 21%. Кинеска популација пчела опада као и другде у свету, због тровања пестицидима, загађењу и нестајању пчелињих станишта због урбанизације. Сви ти фактори утичу на имуни систем пчела и њихов број у колонијама опада а слике кинеских фармера који ручно опрашују цветно дрвеће постале су симбол велике загађености. И пошто продуктивност по кошници опада широм света постља се питање како, онда, кинеске пчеле дају такав принос? Одговор је у кинеском начину производње. Незрео мед се убире док је још редак са великом концентрацијом воде. Затим се вештачки суши, остаци смоле се елиминишу филтрирањем, полен може бити одстрањен или додат како би се прикрила земља порекла и додаје се сируп да би се постигле различите тржишне цене.

„Производња незрелог меда значи бржи и виши ниво производње меда који не испуњава његову дефиницију (превара)“, каже Норберто Гарсија, председник Међународних извозника меда (ИХЕО). Тај аргентински професор је проучавао феномен преваре с медом и тврди да она за око 600 милиона долара годишње смањује зараду поштених одгајивача пчела у свету. „Постоји граница производње меда и она је више пута достигнута, али потражња и даље расте“, рекао је он. Како се наводи, јефтини кинески мед би могао да буде мотив за неке европске земље да га увозе и онда извозе као локални производ. Бројне европске земље имају драматичан пораст извоза паралелно са увозом из Кине, што показујеу подаци. „Постоји велико тржиште унутар ЕУ које би морало бити озбиљније проверено“, сматра Гарсија. Повећана свест потрошача је такође одвратила увознике од кинеског меда и европски супермаркети све чешће раде тестирања како би избегли превару.

Гарсија каже да услед великог прилива лажног меда, који смањује цену меда глобално, у 2017. кинески извозници не могу да конкуришу чистом меду по садашњим ценама. Кинеске санитарне власти сада строго контролишу квалитет извозног меда, посебно у ЕУ, како би умањили губитак. То је довело до тога да кинески извоз меда у Европу падне за 3% у 2106, после врхунца у 2015. Али, ослањање на саморегулацију тржишта успева док су економски подстицаји у складу са интересима потрошача што је обично изузетак а не правило.

Закон о меду

Затрпавање Европе кинеским медом није нова ствар. Између 2002. и 2004. кинески мед је био забрањен у ЕУ због недостатка декларација о пореклу и ризика да садржи олово. Забрана је, међутим, укинута због велике потражње коју Европа није могла да задовољи, што су европски увозници меда искористили. Мед је у ЕУ регулисан Директивом о меду, али захтеви за декларисање порекла су веома ниски. На декларацији може једноставно да пише „мешавина меда из ЕУ“ (нпр. мешавина из више од једне земље порекла), „мешавина од меда ван ЕУ“ (мешавина из више од једне земље изван ЕУ), „мешавина меда из ЕУ и земаља ван ЕУ“ (нпр. мешавина ЕУ и не-ЕУ меда).

„Веће количине меда које видите имају декларацију ЕУ и не-ЕУ мед – нема стандарда. Информација на декларацији потрошачима не говори ништа осим да мед није са Марса“, каже Валтер Хафекер (Wалтер Хаефекер), директор Асоцијације европских одгајивача пчела. Постоје иницијативе у Парламенту да се ова директива измени како би укључила земљу порекла и размер мешавине.Румунска европосланица Дачијана Сарбу каже: „Потражња за медом је велика а европска производња је ограничена. Увоз из трећих земаља је потребан, али је неки увоз под сумњом у смислу да мед није произведен од полена већ из неких извора који нису природни. Европска комисија и земље чланице морају да спрече да мед на тржишту буде фалсификат. Да би се то постигло, потребно је више контроле у компанијама за паковање“.

Међутим, до сада је Комисија остала глува на захтеве одгајивача пчела. „Комисија је на крају одговорна – ако она коначно дозволи (спецификацију) порекла меда, то би потрошачима омогућило бољи избор и индустрија би била под притиском да ради по прописима“, каже Хафекер.“Али за њих је слободна трговина скоро као религија и заштита потрошача је нешто на шта их се мора приморавати гурањем и викањем“, додао је Хафекер.

Немају само одгајивачи пчела проблем. Опрашивачи као што су пчеле и други инсекти утичу на 35% рода хране у свету, према подацима Светске организације за храну и пољопривреду. А због опадања учешћа других врста, на медним пчелама је највећи терет.“Опадање популације медних пчела није толико велико (као у случају других инсеката), с обзиром да одгајивачи пчела увек покушавају да се изборе са губицима. Ово доводи до ситуације у којој су медне пчеле све важније за опрашивање јер других опрашивача нема. Дошло је до старења популације јер није атрактивна. Ако економија нестане из узгоја пчела, нема подстицаја да се обнављају колоније након губитака“, упозорио је Хафекер.

Извор: хттп://www.еурацтив.рс

Srodni tekstovi

Оставите коментар