Пчеле као главни опрашивачи али и одређене врсте лептира и други корисни инсекти све брже нестају у Европи што може озбиљно да поремети и угрози пољопривреду на европском континенту. Због тога је Европска комисија јуче усвојила нови споразум који предвиђа заустављање овог негативног тренда и обнову пчела и других опрашивача до 2030. године. Овај споразум предвиђа такозвану „Бзз линију“ односно стварање мреже еколошких коридора широм старог континента како би се заштитиле пчеле, лептири и други опрашивачи који су кључан фактор у производњи хране.
Према одредбама овог споразума од земаља чланица ЕУ се тражи да смање употребу пестицида, загађење и поведу више рачуна о употреби земљишта као и о климатским променама.
– Мале ствари могу довести до великих промена у нашем свету. У случају опрашивача ови мали инсекти ће дефинисати будућност природе и дугорочну сигурност кад је у питању производња хране – нагласио је Виргинијус Синкевичијус комесар ЕУ за животну средину, океане и рибарство.
Он је истакао да су нам потребне хитне мере и циљане акције како бисмо спречили нестајање пчела и других опрашивача који су од непроцењиве вредности за наше екосистеме, друштво и економију, пише Euronews.
Илустрација: Пчеле су главни опрашивачи воћа и без њих нема ни рода
Два правца спровођења споразума
Сви знамо да су пчеле, али и други инсекти опрашивачи од кључног значаја за пољопривредну производњу. Више од 80 одсто усева зависи од опрашивања пчела па је ЕК оценила да је нестанак опрашивача једна од највећих претњи не само природи већ доводи до озбиљне угрожености производње хране.
– Више од половина усева која се узгаја у ЕУ зависи од опрашивача којих је све мање. Ако хитно нешто не предузмемо врло брзо ћемо се суочити са озбиљним проблемима у производњи хране – рекао је Франс Тимерманс извршни потпредседник за Европски зелени договор.
Ослањајући се на истраживање из 2018. које упозорава на алармантан пад опрашивача у Европи јучерашњи споразум представља седмогодишњи план за враћање ових корисних инсеката и њихову заштиту.
То подразумева појачано праћење опрашивача у 27 држава чланица ЕУ и спровођење боље праксе за њихову заштиту. ЕК ће са сваком земљом чланицом појединачно радити на припреми нацрта и спровођењу еколошких коридора. Такође, најављена је већа подршка пољопривредним произвођачима који буду радили у интересу опрашивача, али и унапређење зелених површина у градовима што су две тачке ослонца за брже и боље спровођење постигнутог договора.
Илустрација: Еколози упозоравају да спровођење споразума и смањење употребе пестицида не сме да остане мртво слово на папиру
Шта са пестицидима?
Пестициди представљају највећи опасност по пчеле и друге инсекте па споразум постигнут јуче препоручује пооштравање закона о „интегрисаном управљању штеточинама“, додатној едукацији пољопривредника и препорукама општег смањења употребе пестицида и других опасних хемијских средстава које погубно делују на пчеле. Подсећамо, ЕУ је ограничила употребу три пестицида који представљају виског ризик за пчеле.
Јуче усвојени споразум је у складу са Глобалним споразумом о заштити биодиверзитета који је усвојен у децембру и који предвиђа смањење пестицида за 50 одсто до 20230.
Међутим, како упозоравају еколози сви споразуми и договори остаће мртво слово на папиру уколико се не примењују у пракси. Европском парламенту је јуче достављена и петиција од милион потписника који се позивају на законске акте и траже да се постепено укидање синтетичких пестицида помери до 2035.
– Ја разумем фармере и њихове захтеве, али морано сви да схватимо да је сад последњи тренутак да заштитимо пчеле и друге опрашиваче пре него што буде касно. И фармери морају да знају да без пчела ни они неће имати производњу и што пре започнемо са спровођењем споразума и заштитом пчела и других опрашивача то боље по све нас – закључио је Синкевичијус.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
