Како се пчелари у Шведској

Аутор: draganadpetrovic
138 посета

Аднан Хаџиаговић, живи у Шведској и три године се бави пчеларством. У пролеће 2019. године купио је 5 друштава буцкфаст пчела и неопходну опрему. Све у пакету је купио од једног старијег брачног пара који се бавио пчеларством више од 50 година, али су донели одлуку да престану да се баве
пчеларством. Уз 5 друштава добио је кутије, рамове, подњаче и кровове за око 15-ак друштава као и аутоматску врцалицу за 6 рамова, што за откривање поклопаца и још много тога. Уписао је курс и седео у школској клупи три сата недељно.Већина хоби пчелара у Шведској користи рамове „Лаг нормал ЛН”, у преводу ниски нормални, димензија 366 X 222 мм. Пун рам меда је тежак око 2,3 кг. Аднанови рамови су такозвани Норвешки, који су 35 мм виши од ЛН и у њих стаје око 2,8 кг меда. Кошнице су углавном изоловане, сендвич конструкције, шперплоча споља и изнутра, а у средини стиропор. У последње време многи пчелари у Шведској користе кошнице од тврдог стиропора, углавном због мање тежине и нешто ниже цене.
Изоловане кошнице се користе због ниских температура током зиме. Жива у термометру зна да се спусти и испод -20 степени. Такође лети штите од високих температура, тако да је пчелама лакше да одржавају идеалну температуру у кошници. Ја за медиште користим обичне не изоловане
кошнице Буцкфаст Беес је вештачка врста коју је створио брат Адам из опатије Буцкфаст у Енглеској (отуда и име). Стварање ове пасмине трајало је око 70 година. 1915. године, брат Адам
је дошао у ову опатију и почео тамо радити, на пчелињаку манастира. Било је тешко за пчеле. Тих година су јако патили од трахеалне ракете – изумрли су у ројевима. Зато је брат Адам
одлучио да створи нову врсту која би могла издржати болести, коју би карактерисала мирност и одлична продуктивност.
„У Шведској морају да се пријаве ГПС координате где имате пчеле, првенствено ради спречавања ширења болести. Ако неки пчелар у близини пријави болест (неколико болести су обавезне да се пријаве), онда инспектори обиђу све пчеларе у близини да утврде да се зараза није проширила, истиче
Хаџиаговић, и додаје:
„Ја пчеларим стационарно и не померам нигде пчеле. У Шведској у јуну сунце излази у два ујутру, а залази у 10 увече, тако да пчеле имају много дужи радни дан него у Србији. Живим на селу 20-ак километара од града, и моје пчеле имају велики избор када је паша у питању. У близини је шума пуна
боровница, брусница, шумских јагода и дивљих малина, а ту су и ливаде, воћњаци и вртови око кућа. Такође има и једно мало језерце окруженом малом мочваром десетак метара од њих”.

Илустрација: Аднан Хаџиаговић са својим пчелама

Друштва прегледа једном седмично, како су их учили на курсу.
„Приликом првог самосталног прегледа једну матицу сам изгубио или згњечио, не знам шта се тачно десило. Пошто на пролеће нема матица да се купи спао сам на четири продуктивна друштва, док је оно пето закаснило са развојем једно месец дана. Ипак када сам на крају све сабрао добио сам 245 кг меда те прве сезоне, скоро 50 кг по друштву! Исте сезоне сам направио три роја, један рој продао, а зазимио 7 друштава, прича наш саговорник.
Седмични преглед друштава се састоји у томе да се преброје рамови са леглом, да се види матица, или да се виде јаја стара један дан, да се исече део трутовског рама, да се види да ли је време за проширење, колико има меда, и да ли има неких знакова да се спрема ројење. И све се наравно записује.
„У мом региону има доста варое, тако да се одстрањивањем трутовског легла смањује број ових паразита. За оне који незнају (а сигурно сви знају), трутовски рам је рам без сатне основе где пчеле праве крупније ћелије, подељен на 2 или 3 дела и сече се најстарији део. Једном седмично, ако је рам
подељен на 3 дела, а једном у 10 дана, ако је подељен на 2 дела. То што одсечем однесем комшијама који држе кокошке, а за њих су трутовске ларве права посластица, а ја понекад добијем и неко јаје у замену. На јесен када се пчеле зазиме натопи се трулекс крпа одређеном количином мравље киселине и стави у дно кошнице неколико дана док не испари против варое. Неки пчелари понављају овај поступак још једном, али ја немам пуно варое и мислим да не треба узнемиравати пчеле без разлога.

Илустрација: Кошнице од тврдог стиропора

Негде у децембру, или јануару када нема легла и када је температура преко нуле пчеле се попрскају 3,2% раствором оксалне киселине.
„У 2019. променио сам све матице. Матице сам купио код једног локалног пчелара, који сваке друге године купује матице са гарантованим пореклом које коштају преко 3.000 евра. Он их пари на изолованом месту и продаје њихове ћерке за око 70-100 еура у зависности када, колико матица купујеш и како плаћаш. Једно ми друштво није прихватило његову матицу, назвао сам га и он ми је донео другу бесплатно.У пролеће 2020. су ми сва друштва тако рећи експлодирала. У дворишту имам 5 стабала (или великих жбунова) врбе иве. Када се у рано пролеће велике ресе врбе иве отворе, пуне
полена, крошње су препуне пчела. После врбе иве долазе барске врбе које расту у мочвари око језерца где су ми пчеле. Затим воће, онда маслачак, пољско цвеће, детелина и тако даље до јесени када уносе медне капи са лишћа дрвећа. Обично зазимим пчеле пре него накупе превише вреса јер ако има превише вреса мед је толико густ да не може да се врца, прича на Аднан.
„Интересантно је да први комшија има крушку стару 15-ак година, и увек му је слабо рађала, у шали ми је једном рекао да му је рекорд био 10 крушака годишње. Последње две године од када држим пчеле, гране на крушци се скоро ломе од тежине. И остале комшије се хвале да им јабуке, џанарике,
малине и остало воће пуно више рађају откада сам почео са пчеларством“.
„Иако су се многи локални пчелари жалили да је 2020. била лоша година, ја сам имао 650 кг меда са 7 друштава, у просеку нешто преко 90 кг по друштву. Један колега пчелар причао ми је да је његов рекорд 135 кг по друштву! Прошле године сам направио и негде око пола литра 30% прополиса и направио још 5 друштава. Зазимио сам 9 друштава и сва су хвала богу жива, прича наш саговорник.”

Илустрација: Мед продаје директно потрошачима

Сав мед продаје директно потрошачима, не продаје накупцима јер слабо плаћају, а и неће са ставе његову етикету. Највише продаје колегама на послу, купују и комшије, познаници, некада стави и оглас. На тегле и кантице лепи етикете са својим именом, које наручује од пчеларског удружења. Да би
се квалификовало за етикете, удружењу пчелара мора сваке друге године да им се достави тегла меда, коју оцењују и ако испуњава све њихове критеријуме одобре издавање њихових етикета. Сама етикета је у Шведској позната и гаранција је квалитета. Ипак је 650 кг меда пуно и због количине меда коју
није продао планира да се ове године врати на 5 друштава.

Извор: Агрбизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар