Када се очекује цветање багрема?

2,8K

Време почетка цветања багрема је променљиво из године у годину, и зависи од временских прилика у току године. У екстремним случајевима, најраније почиње да цвета око 27. априла, а најкасније око 10. јуна. У највећем делу Србије, багрем најчешће цвета од 6. до 20. маја. Са повећањем висине, на сваких сто метара, цветање је касније за 4 до 6 дана. У анализи багремове паше у Србији 2013. године („Пчелар“, 6/2013), пчелари су били једногласни – почетак цветања багрема нас је изненадио. Из досадашњих анализа багремових паша требало је много тога научити и у пракси применити, да не бисмо опет у глас узвикнули: „Поново нас је багрем изненадио!“ Багрем (Робиниа псеудоацациа Л.) је једна од највреднијих медоносних врста и у највећем делу Србије представља прву, главну пчелињу пашу. Багрем је хелиофилна врста, тј. за развој му је потребно много сунчеве светлости. Зато, багрему више одговарају предели са топлијом климом, углавном у подручјима где успевају храст и винова лоза, јер је веома осетљив према касним и јаким мразевима. У условима континенталне климе, каква је у Србији, имамо честу појаву касних пролећних мразева (температура ваздуха испод 0 °Ц), који могу да смање принос са багрема чак и до 100%. На већини локација у Србији последњи мраз се у просеку јавља у првој половини априла, док се са порастом надморске висине тај датум помера, па се последњи мразеви на вишим локацијама просечно јављају до 5. маја. Од почетка кретања вегетације, па до заметања плодова код багрема, од мраза могу страдати неотворени цветови (од –5 °Ц до –8 °Ц), отворени цветови (до –2 °Ц) и тек заметнути плодови (од –1 °Ц до +2 °Ц ).

Врло често цветни пупољци багрема измрзну у Панонској низији, хладним котлинама планинских предела и поред река, где су мразеви најјачи. Међутим, док кроз стабло не крену сокови, пупољци неће измрзнути и при веома ниским температурама. Уколико су претходно лето и јесен били кишовити, багрем дуго вегетира, тако да цветне гранчице и пупољци довољно не сазру, не очврсну, па онда лако измрзну. И веома сушно лето и јесен претходне године, када лишће прерано отпадне, цветни пупољци се недовољно хране, не очврсну, па су подложни измрзавању. Последњих година, због закаснелих мразева (1987, 2001, 2004. и 2012), догађа се често измрзавање цветних пупољака. На сву срећу, не у свим пределима земље и не у целости. Ни сви пупољци на једном стаблу багрема нису пођеднако осетљиви на мраз. Пупољци на врху стабла, који добијају више сунца, боље и раније сазревају, па су отпорнији на ниже температуре. За време мразева, температуре су ниже при тлу, па пупољци у том делу стабла пре измрзну.

Багремова паша је најчешће кратка и несигурна, јер су временске прилике у време цветања неповољне (хладно и кишовито, или јако топло и ветровито). Багрем цвета током 10 до 15 дана, а од тога лучи нектар око 8 до 10 дана. Обилније лучење нектара почиње трећег дана, а достиже максимум шестог дана. Од тада се медење смањује сваког дана и престаје онда када цвет почиње да добија жућкасту боју и масовно опада. Цветање багрема зависи од положаја и временских прилика, а белешке многих наших пчелара говоре да код нас багрем најчешће цвета од 6. до 20. маја (С. Купусинац, Т. Младеновић, Б. Атанасковић, П. Цветковић, 2000; М. Јовановић, 2004). Просечно време почетка цветања багрема је од 11. до 16. маја. Најраније цветање багрема је поред Дунава и доњег тока Саве (7–9 дана раније), а разлог за то су топли сунчеви зраци који се одбијају од водене површине. При прогнози цветања багрема потребно је да се на сваких 100 м надморске висине дода 4–6 дана каснијег цветања.

„По правилу, раније цветање даје слабије медобрање, обично испод 15 кг по кошници, јер су временске прилике још нестабилне, а температуре, и ноћне и дневне, ниже од оптималних. Кад багрем процвета између 15. и 20. маја, што се најчешће и дешава, добијам највеће приносе, који се крећу између 16 и 30 кг по кошници. Када паша наступи после 25. маја, врцање је слабије, обично око 10 кг по кошници. Дешава се и то да багрем добро процвета и да је наизглед све нормално, а приноси буду веома ниски. У мојих 45 година пчеларења, једанпут је багрем процветао као ретко када, а пчеле га све време цветања нису посећивале. Било је то 1995. године. Ни ја, а ни други пчелари из краја, нисмо могли утврдити разлог таквој појави“, карактеристично је сведочење пчелара Милијана Трифуновића из Горњег Милановца, 2013. године.

Багрем не меди сваке године истим интензитетом. Понека година је слаба, када се оствари просечан принос испод 15 кг, понека осредња, у њима се оствари од 16 до 25 кг, а памтимо и године са приносом од преко 30 кг по кошници. Повољним временским условима, да багрем добро замеди, могу се сматрати услови када крајем јесени претходне године падају обилне кише, током зиме снежне вејавице, а у пролеће сунчани дани крену око 20. фебруара, с тим да почетком марта завлада право пролеће. Пожељне су повремене обилне кише у марту и у априлу, уз доста сунчаних дана, а да ноћне температуре не падају испод 5 °Ц. Почетак маја је обично кишни период, који се око 6. маја стабилизује и тада наступе топли и сунчани дани. У том периоду и почиње цветање багрема у највећем делу Србије.

Продуктивност медења зависи од временских услова. Нектар се лучи већ на 12–13 °Ц. Најобилније лучење нектара је при дневним температурама између 18 °Ц и 24 °Ц. Нектарној продуктивности багрема пријају и максималне дневне температуре између 26 °Ц и 28 °Ц (према И. Кирњу, 1966). Пчеле скупљају нектар на багрему од раних јутарњих до касних вечерњих часова. Максимално лучење нектара, на отвореном простору је између 8 и 10 часова ујутру, а у јаругама и сеновитим пределима између 12 и 14 часова. Са даљим повећањем температуре ваздуха, продукција нектара се смањује, али се не прекида.

Прогнозирање цветања багрема
Пчеларе посебно занима постоји ли поуздан начин прогнозирања почетка цветања багрема? Сама етимологија речи прогноза (προ (про) – пред, раније + γνωσις (гносис) – знање), упућује да ниједна прогноза, па ни почетка цветања багрема, не може бити апсолутно поуздана, али је, са мањом или већом вероватноћом, могућа.

Постоји више теоријских и практичних поступака којима се са великом вероватноћом може предвидети почетак цветања багрема и пчеларима помоћи у планирању правовременог пролећног развоја за прву главну, у нашим условима, багремову пашу. Рокови цветања дрвенастих биљака зависе од климатских и других услова, а највише од температуре. Истраживања Новочеркеског института у бившем СССР-у (2003) показују да код дрвенастих биљака вегетација почиње од тренутка када средња дневна темепература ваздуха пређе +5 °Ц. Да би биљке почеле да цветају, потребна је одређена кумулативна ефективна температура. Под ефективном температуром одразумевају се темепературе које су више од +5 °Ц и које имају утицаја на фотосинтезу, дисање и друге процесе биљака. На пример, ако је средња температура ваздуха +15 °Ц, онда је ефективна температура разлика од граничне температуре (+5 °Ц) до средње температуре (+15 °Ц), што у овом случају износи 10 степени (15–5=10). Између почетка цветања и кумулативне ефективне температуре постоји директна веза. За багрем и глог има вредност 376, за клен 156,2, сребрну врбу 497,4, липу 739,8 итд. Тако на пример, ако кумулативна ефективна емпература за багрем 1. маја износи 310, и сваког дана се увећава за 10 до 12 степени, сабирање ефективних температура до 376 степени указује да почетак цветања багрема треба очекивати за 6–7 дана, тј. од 6. до 7. маја. Недостатак ове методе је потреба свакодневног ажурирања средњих дневних температура, што захтева прецизна мерења, или редовно праћење извештаја Републичког хидрометеоролошког завода Србије.

У пчеларској пракси, уобичајено је да се почетак цветања багрема прогнозира на основу цветања раноцветајућих воћака. Тако, рачуна се да око шест недеља после цветања кајсије процвета багрем. Цветање багрема очекује се и 24 до 25 дана после цветања јабуке. Цветање шљиве џанарике (Прунус церасифера Ехрх.), такође је чест оријентир за прогнозирање цветања багрема. Рачуна се да багрем почиње да цвета 37 до 39 дана од почетка цветања џанарике (Д. Јевтић, 2001), која просечно најраније процвета 25. марта, а најкасније 4. априла. Такође, када у пролеће приметимо прве лисне и цветне пупољке између трнова на гранама, можемо већ тада грубо рачунати да ће тај багрем процветати после 40 до 45 дана. Када цветни пупољци багрема достигну дужину од два центиметра, можемо очекивати да ће са цветањем почети за 15 дана. Међутим, ако између цветања наведеног воћа и багрема окиши и захлади, период између цветања ових биљака и багрема биће дужи, а ако знатно отопли, биће краћи. Због тога, у прогнозирању почетка цветања багрема, наведени рокови су непоуздани. Већа поузданост прогнозирања постиже се истовременим праћењем термина цветања воћа, анализом временских прилика забележених у марту и у првој половини априла, и праћењем краткорочне и дугорочне (сезонске) временске прогнозе за наредни период.Стање пчелињих заједница у пролеће у великој мери опредељује активности и поступке које пчелар треба и може предузети како би их што боље припремио за главну – багремову пашу. Ретке су године када временске и фенолошке прилике утичу у толикој мери да потпуно изостане багремова паша. Јаким и квалитетним пчелињим заједницама довољно је само пар дана да на багрему остваре приносе који по количини економски оправдавају уложен труд и средства у пролећни развој, па и у одржавању заједнице током целе године. Пример за то је 2013. година, када се мали број пчелара похвалио приносима на багремовој паши. Били су то пчелари који су током раног и краткотрајног цветања багрема имали јаке пчелинње заједнице. Учимо на таквим примерима.

Извор:https://spos.info/da-nas-bagrem-ponovo-ne-iznenadi/