Без сеоба пчела на пашу нема високе производње меда. Тешко је наћи место на ком би се могло пчеларити а да то не подразумева да пчеле током целе сезоне имају добру пашу.
Уколико се пчелари одлуче да селе своје кошнице, требало би пре свега да израчунају колики се приход од паше очекује и колики ће бити трошкови сеобе. Наравно, треба узети у обзир евентуалне штетне последице, настале сеобом, на пчелиње заједнице (на пример гњечење и гушење пчела, хабање кошница, ломљене саћа), а треба узети у обзир и колико ће се то одразити на коришћење каснијих паша. На пашу се исплати селити само онда ако се постигну сразмерно укупно већи приходи од укупно остварених трошковова при коришћењу конкретне паше, тј. ако сеоба на ту пашу допринесе повећању укупне производње и добити пчелињака у току године. Уколико селидба, радна снага, губици и слично имају исту вредност колико и добијени производи на тој паши, онда нема економске исплативости за сеобу пчела.
На главну пчелињу пашу треба селити само јаке и здраве пчелиње заједнице јер се од слабих не могу очекивати вишкови меда за врцање, јер најчешће трошкови сеобе премашују добит од изврцаног меда. Сеоба слабијих пчелињих заједница се врши само уколико на претходном месту нема уопште надражајне паше, или ако пак предстоји третирање терена пестицидима штетним за пчеле.
Пчелиње заједнице које болују од заразних болести одраслих пчела или пчелињих легла не смеју се селити. Селидба пчела у оваквом стању је законом забрањена и пчелар је законски обавезан, пре него што пресели своје пчеле, да прибави уверење о здравственом стању својих пчела.
