На полицама књижара може се наћи књига угледног професора Таранова, из Русије, који се на веома детаљан начин бави темом исхране пчела. Као што рече проф. др. Мића Младеновић у свом предговору, ова књига односно њен аутор одговарају на питање како се нешто ради, али и објашњавају зашто. Те се на овај начин на једном месту спајају пракса и наука.
За почетак сезоне веома је важно колико пчеле имају на располагању хране. То свакако зависи од великог броја фактора, а пре свега климатских. Са друге стране, и искуство пчелара који треба да зна колико ће заједници оставити хране у зимском периоду. Такође, искуства показују да у неким годинама пчеле могу бити задовољне и са скромним залихама, од 6 кг, док у непогодним, односно хладним годинама, потребно им је 1,5 до 2x више хране. Пошто нисмо у могућности да знамо како ће година почети савет је да се остави хране онолико колико је потребно за лош почетак године. Само тако пчелиње заједнице могу ојачати до главне паше.
Такође, утврђено је да уколико је мање хране у кошници, пчеле економично троше храну па тако и одгајају слабије јединке које имају мању радну способност. Стручњаци су истраживали како количина меда утиче на формирање пчелињих ларви. Према подацима Н. Г. Билаша, уколико је количина у гнезду 4,5 кг меда маса млеча у ћелијама са тродневним ларвама је 2,1 мг, а маса ларви тродневног узраста 6,7 мг. У другом случају, када је у гнезду било 8,1 кг меда, маса млеча у ћелијама са тродневним ларвама је била 5 мг, дакле и више него дупло, а маса ларви тродневног узраста је била такође већа и износила је 9,5 мг. Међутим, када је количина меда била 12,6 кг, маса млеча у ћелијама са тродневним ларвама је била мања него у претходном случају, и износила је 4,8 мг, али су ларве тродневног узраста имале 10,8 мг, што је више него у оба претходна случаја. Ово се објашњава тиме да су пчеле које су у гнезду имале између 8 и 12 кг меда, снабдевале ларве већом количином хране, те је и њихова маса била већа.
Интересантан је још један оглед који је урађен са три групе пчелињих заједница. Свака група имала је 10 заједница и свака од њих различите количине меда на располагању. Првих 10 кошница имало је 3 до 4 кг меда, друга група 6 до 8 кг, а трећа 10 до 12 кг меда. У свим заједницама била је иста количина перге, а током читавог периода, односно пролећа одржавана је иста количина хране. Пчеле су имали исту могућност уноса свежег нектара и полена. Када је оглед завршен, добијени су следећи резултати : на почетку паше, пчеле које су имале више меда на располагању, имале су и више пчела. Када је завршен период главне паше добијени су резултати такви да су пчеле са малим залихама у просеку сакупиле 26,9 кг меда, а са већим значајно више односно 40,5 кг меда. Дакле, ако би се рачунао просек, на 1 кг пчела добије се по 8,7 односно 10,5 кг. Интересантан је и податак да су пчеле живеле дуже односно оне са најмање хране, са 14,5 дана, у другој групи са 6 до 8 кг меда хране 18 дана, док су у трећој групи, која је имала највише хране на располагању (10-12 кг), живеле су у просеку 18,9 дана. Маса пчела у првој групи је била 108 мг, у другој 116 мг, а у трећој 118 мг.
О значају обезбеђености пчелињих заједница храном говори и истраживање Института за пчеларство у Русији које је рађено у 188 пчеларских газдинстава и овом приликом добијени су слични резултати, односно уколико се пчелама да довољна количина хране за почетак сезоне оне ће развити боље друштво и прикупити већу количину меда.
На основу свега наведеног закључује се да је најбоље пчелама оставити 10 до 12 кг поклопљеног меда у ћелијама и најмање 2 пуна сата са пергом. Није неопходно да се ове количине залиха хране оставе у кошници већ се оне могу чувати у складишту и на пролеће поставити у кошнице. Уколико пчеле, када је година добра, не искористе остављене количине хране мед се може изврцати како би пчеле тај мед замениле свеже сакупљеним.
Надокнада хране може се извршити и шећером, али он не даје такве резултате као што је случај са медом. Такође, пчелару остаје више слободног времена јер не троши време на припрему и додавање шећерног сирупа пчелама. Због неповољних временских услова може се десити да пчелар нема могућност додавања прихране.
Уколико о овим темама желите да будете редовно информисани, претплатите се на АгроБизнис магазин. Годишња претплата је само 1800,00 динара и укључује 12 издања и све поштанске трошкове. Пријавите се путем телефона 011/4052-117, 060/0712-350 или на имејл gdjakovic@yahoo.com. У току је акција, сваки нови претплатник добија поклон изненађења. За више информација о нашим посебним издањима ПЧЕЛАРСКИ ПОДСЕТНИК, као и ЛЕКОВИТО БИЉЕ посетите www.agrobiznis.rs.
