Бројна научна истраживања широм света недвосмислено су потврдила да пчелари живе знатно дуже у односу на своје вршњаке који се не друже са овим корисним инсектима. О бенефитима пчеларања све више се пише у еминентним часописима и то не само због меда и осталих пчелињих производа, већ и о укупном позитивном учинку пчала на људски организам. Зато не чуди што су у последње време као хит дестинације постале управо места богата кошницама што је довело до убрзаног развоја потпуно нове гране туризма познате под именом апитуризам.
Шта је апитуризам?
Сама реч апитуризам у корену има латинску речи апис, што значи пчела и у комбинацији са речи туризам представља дестинацију где људи могу на лицу места да се упознају са животом медоносних пчела. Ова, за многе још увек необична грана туризма, настала је 2016. у Словенији након што је Влада ове земље, на предлог тамошњег пчеларског савеза, прва усвојила стратегију интегрисања пчеларства и туризма. Убрзо, овај нови туристички
тренд проширио се широм света, па су апицентри почели да ничу у многим земљама од Хрватске, БиХ и Србије до Грчке и Америке.
Није ни мало случајно што је апитуризам заживео баш у Словенији која има дугу и богату традицију пчеларења. Наиме, на предлог Словеначког пчеларског савеза Генерална скупштина УН прогласила је 20. мај за Светски дан пчела који се широм планете обележава од 2018. Датум није одабран случајно, већ представља сећање на рођендан Антона Јанше, зачетника и учитељ модерног пчеларства у 18. веку. Пчеларске, односно медене туристичке дестинације како их још зову, постале су посебно популарне након избијања пандемије короне пре годину ипо
дана када су људи масовно почели да се окрећу природи и здравијем начину живота. Апитуризам није намењен само онима који се баве пчеларењем, напротив то је концепт путовања који комбинује пчеле и пчеларство са незаборавним путовањима за уживање целе породице.
Концепт путовања је врло једноставан и своди се на упознавање чудесног света пчела на лицу места у пчелињаку. Колико ће путовање трајати зависи од самог госта, али су најпопуларније викенд туре када запослени људи беже из градова у природу и на села.
Ова туристичка атракција може да се види и на неколико места у Србији. Посетиоцима се презентује сама техника производње меда, могу да га врцају и пробају на лицу места, организују се радионице о значају пчелињих производа, справљању масти, мелеми, креме, ликери и свега осталог што се добија од комбинацијом меда и лековитих биљака…Велика предност је и то што се апитуризам лако комбинује и са осталим гранама туризма, па се за посетиоце праве излети у природу, шетње кроз шуму, а зими санкање и скијање, једном речју упознавање природних лепота одређеног краја. Не треба заборавити и на лековити учинак самог боравка у пчелињаку због етарских испарења меда,
прополиса, полена, перге које благородно утичу на човека, док сам звук зујања пчела доприноси опуштању ума и тела.
Американци отишли корак даље
Предузимљиви Американци врло брзо су схватили да апитуризам пружа готово неограничене могућности, па су отишли корак даље. У Калифорнији већ има неколико апицентара који гостима, осим пчеларског искуства, нуде читав сет уживања и одмарања у спа центрима окружени аеросолом кошница које се ту налазе. Осим масажа са медом и других третмана за здравје и лепоту са пчелињим производима, ови специјализовани ранчеви све су траженији као место за организовање различитих догађа од венчања до породичних ручкова. Широм земље подижу се хотели
са тематски уређеним собама или апи коморама који су еквивалент живота у пчелињаку. Људи удишу ваздух из кошнице који је богат биоактивним једињењима чиме побољшавају имунитет и укупно здравље свог организма.
Своју шансу у новом туристичком тренду видели су и винари који су дошли на идеју да споје пчеле и вино, и то не само кроз дегустацију чувеног меденог вина. Наиме, једна чувена калифорнијска винарија поред винове ложе узгаја сопствене пчеле и производи мед, па гости могу да обиђу објекте дегустирају вино и похађају часове о винарству и пчеларству.
