Цене меда, у зависности од врсте, крећу се од 1.000 динара код пчелара до 2.000 динара за килограм у трговинама. Пчелари дали детљно објашњење колика је рална цена меда и да ли је оправдана она у продавницима.
– Багремов мед је најскупљи – 1.200 динара. Остале врсте меда су углавном од 1.000 до 1.100 динара, а између 900 и 1.100 динара крећу се цене сунцокретовог и липовог меда. Правог ливадског немамо, а ове године није било ни шумског меда. Те врсте могуће је наћи једино ако су у питању количине из неких претходних сезона – рекао је за Бизнис.рс председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић, пише Бизнис.рс
Коментаришући цене меда које у трговинама у Београду иду и до 2.000 динара, он сматра да је то оправдано јер је у цену неопходно укључити и ПДВ, трговачку маржу… Ипак, без обзира на талас поскупљења и веће трошкове производње, он сматра да се цене меда до краја године неће мењати.
– Када додате порез на додату вредност и маржу оправдано је што килограм меда у трговинама кошта око 1.700-1.800, па и до 2.000 динара. Не очекујем да ће доћи до поскупљења. Верујем да ће мед код пчелара бити до 1.200 динара током већег дела ове године – оцењује Живадиновић.
Иако је ова година била добра за пчеларе, тренутно је велики проблем застој у пласману овогодишњег багремовог меда на тржиште. Према његовим речима, неки пакери меда због нестабилности на тржишту потпуно су прекинули откуп, али нико не зна до када ће то бити.
Илустрација: Цена зависи да ли мед купујете директно од пчелара или у продавници где трговци зарачунавају своје марже
На питање како се крећу цене меда у откупу, Родољуб Живадиновић каже да је тренутно на нашем тржишту максимална откупна цена багремовог меда пет евра, а сунцокретовог 2,8 евра.
– По тим ценама пчелар може да прода мед. Иначе, багремов мед се креће од 4,5 до пет евра (око 600 динара), а сунцокретов од 2,8 до 3,3 евра, када је реч о ценама по којима може да се прода већа количина – истиче Живадиновић.
Мед из Србије, како каже, највише иде у Европу, пре свега у Италију. Извози се и у Немачку, земље ЦЕФТЕ, одређене количине иду у Аустрију, а у последње време је и Норвешка међу прве три земље.
Мања производња
Подаци Републичког завода за статистику показују да је у 2021. години Србија располагала са 976.000 кошница. Прошле године производња меда износила је 7.438 тона и била је за 35 одсто мања него 2020. Укупан извоз меда у 2021. години износио је 2.175 тона у вредности од 13,1 милиона евра и био је на истом нивоу као 2020.
Илустрација: Српски мед је веома цењен у инсостранству
Увоз интензивно расте
Према подацима Групације за пчеларство и производњу меда ПКС, увоз меда за разлику од претходних година интензивно расте. У прва три месеца 2022. године увезено је 222 тоне, што је 28 одсто више него у истом периоду претходне године. Највише меда се увозило из Молдавије, Руске Федерације и са Новог Зеланда.У првом кварталу 2022. године извезли смо укупно 554 тоне меда у вредности од 3.497.400 евра, тако да је извоз за 31 одсто мањи у односу на исти период претходне године. Мед се, како показују подаци ПКС-а, у прва три месеца ове године највише извозио у Италију, Норвешку и Црну Гору.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/vesti/otkupe-teglu-meda-za-600-a-u-radnji-prodaju-za-2000-dinara-pcelari-objasnili-da-li-je/5b9xgl9
ФОТО: Pixabay
