Средња школа „Краљ Петар I“ у Тополи и Центар за вештачко осемењавање „Топлек“, уз сагласност Министарства пољопривреде, континуирано организујују теоретско-практичну обуку правилне технике вештачког осемењавања крава.
Семинар је организован по највишим стандардима, као у земљама Европске уније где су овакве едукације уобичајне како за младе ветеринаре и осеменитеље без практичног искуства, тако и за оне искусније. На челу тима којег чине стручњаци – професори школе и Центра за вештачко осемењавање је др Игор Прка, специјалиста репродукције домаћих животиња, са дугогодишњим искуством из ове области.
Овакав вид обуке јединствен је у нашој земљи и региону и за пријављивањем влада стално велико интересовање, јер је реч о мањим групама до највише 10 полазника ради што квалитетније обуке.
За следећи термин семинара, који ће се одржати од 18. до 20. марта 2024. године, остало је још пар слободних места. Пријаве су току, а заинтересовани се могу пријавити Центру за вештачко осемењавање Топлек на телефон 064 6124679.
Обука је намењена пре свега ветеринарима и ветеринарским техничарима и обухвата теоретски и практични део. Најбитнији сегмент обуке је практична вежба на великом броју крава на различитим фармама где се обавља преглед и припрема животиња за вештачко осемењавање, прилазак, фиксирање животиње, вагинални и ректални преглед и др.
Полазници семинара такође имају прилику практичног приказа на препаратима гениталних органа крава узетих са кланице. Упознају се са опремом за вештачко осемењавање као и правилном припремом семена за вештачку оплодњу (катетери, контејнери, правилна манипулација семеном итд.).
Вештачко осемењавање је помоћни метод приплођавања животиња односно правовремено, инструментално уношење семена за вештачко осемењавање у женске полне органе у циљу оплођења. По речима др Прке погрешно је ако се схвати као искључиво техничко мануелни метод за чије је провођење довољно само усвајање технике.
Овај стручњак напомиње да се добро обучени осеменитељи значајно разликују по броју стеоних животиња, као и по вештини и месту депоновања семена. Они су успешнији у осемењавању од осталих осеменитеља и са мањим бројем сперматозоида у једној дози.
Иако је вештачко осемењавање помоћни метод приплођавања, оно има вишеструки значај и велике предности над природним парењем у економском, зоотехничком и ветеринарском смислу, каже др Прка.
-Од једног ејакулата могуће је вештачки осеменити 100 до 500 крава, па и више зависно од количине и квалитета ејакулата бика. Неке од предности су гајење и искоришћавање мањег броја бикова, већа економска добит од потомака, стварање залиха замрзнутог семена и осемењавање када бик више није жив. Посматрано са аспекта зоотехнике, позитиван ефекат је гајење одабраних (најбољих) јединки бикова, којима се може утицати на генетику и рад на побољшању производних особина, те могућност примене зоотехничких мера на већа подручја са мањим бројем бикова, релативно брзо прогено тестирање бикова и коришћење позитивних особина ради поправљања појединих особина (млечности, масноће, протеина, екстеријерних особина и вимена) – наглашава др Прка.
Сам акт вештачког осемењавања представља гинеколошки поступак којим се разређено семе бика уноси у полне органе краве на место где су највећи изгледи за оплодњу, хигијенским уношењем и употребом семена здравих бикова спречава се инфекција полних органа краве, а микроскопски преглед ејакулата осигурава употребу сперме способне за оплодњу, додаје он.
Вештачко осемењавање се сматра најстаријим биотехнолошким поступком чији почеци воде уназад више векова. Још су стари Асирци познавали пренос семена овна у овце 800 година пре наше ере. У арапским књигама из 1322. године записано је преношење семена пастува у вагину кобиле помоћу клупка вуне.
Прво успешно осемењавање сисара урадио је италијански физиолог Л.Спалланзани. Он је открио да способност оплодње семена лежи у сперматозоидима, а да је течност сперме само носач. Откићем Хертwингса потврђено је да се нови живот формира сједињавањем мушког и женског гамета, а да наследне особине потичу и од оца и од мајке.
Израз вештачко осемењавање први употребљава Иванов, који је експериментисао преносом семена код већег броја домаћих животиња. Иванов је касније метод вештаћког осемењавања користио и за убрзање развоја коњарства. За прикупљање и пренос сперме пастува из вагине кобиле користио је сунђере.
Открића криопротектичке заштите глицерина за сперматозоиде животиња као и практичног метода замрзавања сперматозоида и чувања у дужем временском периоду у сувом леду на температури -78 Ц, а касније у течном азоту на -196 Ц, значајно су допринела даљем развоју и примени осемењавања у свету. Од увођења вештачког осемењавања педесетих година прошлог века када је овом методом било обухваћено око 12 одсто крава и јуница, сада је овај проценат у Републици Србији на високом нивоу и износи преко 85 одсто.
Циљ вештачког осемењавања је да одржи висок ниво плодности и да се програмима узгоја произведу супериорни потомци. Већи број потомака, обезбеђује додатну добит власнику стада, продајом на слободном тржишту.
С. Купрешанин
Извор: https://agrosmart.net/2023/12/28/seminar-za-vestacko-osemenjavanje-prijave-u-toku/
1 коментар
[…] […]