Исхрана коза зависи од телесне масе грла, кондиције, млечности, масноће млека итд.
Козе у односу на своју телесну масу могу да произведу велику количину млека али и да поједу знатне количине хране.
Коза може дневно да поједе 3 – 5% суве материје хране у односу на своју телесну масу. Примера ради: коза телесне масе 50 кг можедневно да поједе 2 до 2,5 кг суве материје хране а што је негде око 8 до 10 кг зелене хране.
Козе боље искоришћавају храну од оваца и говеда па у исхрани могу да користе и хранива која ове врсте слабије користе ( неки зелени отпаци, мање квалитетно сено, слама, кукурузовина ). Ово никако није препорука када се ради о интензивној производњи, али у неким ситуацијама може да се искористи. Основна грешка код исхране коза је управо схватање да је коза и у погледу исхране скромна животиња. Онолико, колико се скромно нахрани, толико ће скромно и да врати кроз производњу млека.
У пракси основну храну треба да чине квалитетна кабаста хранива уз додатак концентрованог дела оброка.
Зависно од периода године и начина држања, основу оброка може да чини зелена храна лети ( испаша или покошена па дата у јасле ) или силажа и квалитетно сено зими. И у једном и у другом случају треба као допуну користити и неко концентровано храниво.
Илустрација: Правилна и квалитетна исхрана утиче на млечност коза
Правилно и добро храњена грла испољавају све особине млечног типа и имају сјајну и глатку длаку. Треба знати да добро и правилно нахрањена грла не значи и утовљена грла. Утовљена грла могу да испоље разне поремећаје током бременитости. Обрнуто пак, лоше нахрањена ( неухрањена ) грла по правилу не могу да искажу свој пуни потенцијал у производњи млека, имају грубљу длаку и уопште грубљи изглед.
Колико коза треба дневно да поједе зависи од узраста, телесне масе, периода бременитости, фазе лактације и млечности. Колико ће стварно појести зависи и од квалитета хранива. Грубља и сувља хранива по правилу козе конзумирају у мањој количини док квалитетно и ситније сено као и зелену масу, козе могу да поједу у већој количини у односу на претходна хранива.
Да ли је исхрана добра или не, генрално треба оцењивати праћењем читавог стада а не појединих грла. Ако највећи број грла у стаду даје очекивану производњу и има задовољавајућу кондицију, то је знак да је исхрана добра. Грла која у таквој ситуацији неповољно реагују вероватно имају неки проблем и ако се ради о већим стадима, таква грла се углавном искључују из производње јер је питање колико је рентабилно само њима посебно посвећивати пажњу
Николић Зоран дипл.инж.
Извор: Агробизнис магазин и ПССС
