ЗРЕЊАНИН: Неко гаји овце и козе, неко свиње или краве, а Зрењанинац Радивој Рајко Олћан двадесет година узгаја нојеве. На ободу града, на парчету земље, подигао је фарму на којој бораве ове егзотичне птице.
– Хтео сам да радим оно што не ради нико други и да имам нешто што немају други. Нисам за обичне ствари, то ми је досадно. Волим изазове, да истражујем, да учим, и то ми је забавно. Тако сам, пре две деценије, открио нојеве. Уопште није било лако. Прво, не да вас нико не разуме, него вам и каже да нисте читави. А друго, учио сам у ходу, па је било успона и падова, кредита, улагања без враћања… Прошло је доста времена док нисам дошао до тога да будем свој на своме – прича Олћан.
Цена његовог меда је 2000 динара, а спрема и једну новину у пчеларству
Он је одлучио да му зарада од нојева буду јаја и пилићи. Да би се из нојевих јаја излегли пилићи, морате да имате посебан инкубатор. Наш саговорник објашњава да обичан, онај за пилиће, производи превише влажности. А за нојева јаја је потребна сува микро клима, као у Сахари.
Текст и фото: Ж. Балабан
– Другар ми је за 500 евра направио инкубатор који на тржишту кошта десет пута више. Јаја прво морају да одстоје 10 – 11 дана, онда иду у инкубатор и тамо проведу 40 дана. Последња два дана се пребацују у ваљаоник и онда се излеже пиле ноја. Мада, мени се догодило да у, како ја кажем, затворским условима, на фарми, женка ноја легне на јаја, што је баш ретко – прича Олћан.
Пчеларство: Цена његовог меда је 2000 динара, а спрема и једну новину у пчеларству
Кад се то догоди, женка лежи на јајима дању, а ној ноћу. Да од пилета постане ној од 120 килограма потребно је годину дана, али тек са три, четири или пет година нојеви доживе полну зрелост. Нојеви су, каже Рајко, код њега као у врхунском хотелу.
– У пустињи ној једе шта нађе, понеку травку, скоро ништа. Овде сваки дан добије кукуруз, тритикале, овас, детелину, суву и зелену, витамине и минерале. Најважније је да у храни нојеви добију довољно целулозе. Они се инстиктивно преједају, јер у пустињи не знају када ће наићи на следећи оброк. Храну варе 40 сати и то прво у мишићном желуцу, у ком се налази 1,5 килограма каменчића, који ту храну дробе и мељу. Онда тако самлевена храна одлази у жлездасти желудац са ензимима – објашњава наш саговорник.
Пала цена малина на кванташу, стигле прве крушке – објављујемо све цене код нас и у Хрватској
Нојеви су изузетно корисне животиње, додаје он. Месо им је екстра квалитетно, није масно и идеално је за дијабетичаре или кардиоваскуларне болеснике, који кад једу месо ноја, као да једу шаргарепу.
– Ако ме питате колико је исплативо, рећи ћу овако. Један ној, ако све од њега продаш, кошта као два бика, а не тражи ништа. Храну једном дневно, воду и мало бриге, да пазиш да не побегне. А знате колико посла има око једног бика – наставља Рајко.
Од једног ноја тежине од 100 до 120 кила добије се 30 до 35 килограма чистог меса. Цена килограма је 25 евра. Ту су и перје и чувена маст од ноја, апотекарска, која се по килограму плаћа и до сто евра. Нојево месо је, иначе, и на менију код Олћанових.
Решавамо дилему: Има ли разлике у укусу воћа и поврћа из пластеника и са отвореног поља?
– То је изузетно квалитетно месо, има укус као телетина. Највише волим супу од ноја. После тога, ринфлајш, кромпир и сос, чисто уживање. Зна то онај ко је пробао – завршава причу Радивој Рајко Олћан.
Текст и фото: Ж. Балабан
Извор:
5 коментари
Gaji ih da bi ih posle klao zbog mesa.
Strašno.
A nego sta ce da ih drzi kao kucne ljubimce ….pa mora da zaradi covek
Najgori i najopasniji su ovi sto unistavaju biljni svet radi covekovevishrane jer remete ravnotezu u prirodi. Zivotinja koja se hrani biljkama to radi savrseno i takvu zivotinju treba jesti jer u njenom mesu ima sve sto je coveku potrebno ali kada covek pokusa da glumi ovcu ili kozu onda remeti ravnotezu i ispadne ovca ili koza.
Lupate gluposti o velikim zaradama.
Ipak najviše zaradi režimski novinar, kad plasira takve obmane i laži.
Браво Чича , лепо и економично .