Шуштавац тешка заразна болест оваца

Аутор: draganadpetrovic
50 посета

Шуштавац је акутна заразна болест оваца старости три месеца до две године. Обољевају још говеда и козе, свиње врло ретко, док коњи и човек не могу да се заразе. У питању је озбиљна инфекција крвотока праћена општим тровањем организма заражене животиње што доводи до дегенеративно – некротичних променама у мишићима ногу, појавом едема и накупљањем гаса у везивном, међумишићном и поткожном ткиву. Кад се такво ткиво притисне чује се шуштање по чему је ова болест и добила има. У питању је врло опасна болест која се најчешће завршава угинућем оболеле јединке у року од два до три дана.

Отпорне споре

Узрочник болести је штапићаста спорулирајућа бактерија Clostridium chauvoei чије споре могу опстати у тлу неколико година. Клостридије су отпорни микроорганизми због поседовања спора и могу издржати температуре кључања 20 до 60 минута, такође су отпорне физичка и хемијска третирања. Споре ове бактерије се најчешће се налазе у земљи у коју долазе распадањем лешева заражене животиње, а потом се растурају по околини.

Зараза се јавља спорадично и најчешће је везана за одређено подручје. Овце се инфицирају преко хране, односно траве на паши, када бактерија улази у организам након чега путем крви доспијева у мишиће и друга ткива. Споре у организам животиње могу ући преко повреда, кастрације, након шишања оваца, операција, јагњења или након мењања млечних зуба код јагањаца.

Илустрација: Зараза се јавља спорадично и најчешће је везана за одређено подручје

Инкубација траје два до 3 дана, а клинички ток болести је веома кратак и брз, па овца угине 24 до 36 сати након појаве симптома. На месту инфекције настаје оток који је у почетку топао и болан, а касније се шири и постаје безболан и хладан. Кожа изнад отока је мрке боје са некротичним променама. Поред ових шуштавац има и следеће симтоме:

  • животиња је апатична
  • има повишену температуру до 42°Ц
  • престаје да прежива
  • тешко хода
  • врат је испружен ако на њему има едема
  • видљиве су промене у виду дегенерација и некроза налазе се на групама великих мишића екстремитета
  • едеми са накупљањем гаса налазе се у међумишићном, поткожном и везивном ткиву

Аеробне бактерије могу да помогну инфекцију, јер доводе до гнојења ткива и потрошње кисеоника у ткиву. Пошто узрочник ствара јак егзотоксин долази до некрозе мишића и стварања гасова као последице разлагања угљених хидрата. Промене се могу наћи и на језику и оне изазивају кратак дах или отежано дисање код заражене животиње. Слежина је испуњена гасом, лимфни чворови увећани и хиперемични, долази до промена на јетри, а угинуће изазивају промене на срчаном мишићу и дијафрагми.

Илустрација: Вакцинишу се овце старије од три месеца, док се ревакцинација обавља сваке године

Вакцинација

Како пише на сајту ветерина. инфо приликом аутопсије угинуле животиње виде се промене на мишићима који имају сунђераст изглед, отечени су, а кад се расече чује се пуцкетање и осећа врло непријатан мирис ужеглог масла. Мишићи имају промењену боју и могу бити тамно црвени до смеђи, чак и мрке боје.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике оболеле животиње, лабораторисјког налаза, али и информација да ли је било случајева шушатаца у подручју где се овце налазе. За лабораторијске анализе се узима узорак промењеног ткива.

Лек за ову болест не постоји, а терапија не даје пуно резултата због брзог тока болести. Уколико приметите да се овца повредила потребно је обрадити рану и испрати оксидационим средствима и апликовати хиперимуни серум у околину ране. Системска терапија подразумева апликацију пеницилина или ауреомицина на које је узрочник, односно бактерија осетљива. Кад се болест открије на време кроз симптоматску терапију коју ветеринар даје животињи може да дође до побољшање стања организма и животиња спасе.

Због изузетно брзог тока болести који најчешће доводи до смрти животиње кључно је спорводити превентивну вакцинацију. Вакцинишу се овце старије од три месеца, док се ревакцинација обавља сваке године, а у подручјима где је раније било појаве шуштавца на сваких шест месеци, односно у пролеће пре изласка на прву пашу и и јесен пред припрему за зимовање у тору. Како споре у организам често улазе кроз мале ранице на телу овце које остају после шишљња препорука ветеринара је да се вакцинишу 14 дана пре шишања.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар