Спремно 5000 јагањаца а где путују?

Аутор: Gdjakovic
85 посета

СЕНТА: Удружење пољопривредника Сенте било је домаћин 21. фестивала овчарства, где су се надметали у ручном и машинском стрижењу оваца и кувању овчијег паприкаша, а овдашњи одгајивачи приказали су најлепше примерке из својих стада.

Овчарство је у северном Потисју, у Сенти и околним општинама значајна грана, јер како предочава директор Пољопривредне стручне службе Сента Јосип Чешљар присутан је тренд повећања броја уматичених грла.

– Захваљујући конкурсима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, Министарства пољопривреде Србије и мађарске Фондације „Просперитати“ за набавку приплодних грла, доста младих је искористило ту шансу и набавило квалитетна приплодна грла. Доминирају „винтерберг”, „ил де франс”, „чоканска цигаја” као аутохтона и у мањем броју друге расе. Очувању стада доприноси овогодишње повећање државних субвенција које су сада по уматиченом грлу 10.000 динара и 3.000 динара за јагње испоручено кланицама – наглашава Чешљар.

Млади се опредељују за фармско интензивно држање расних оваца, јер нема свуда довољно пашњака. Док општине Кањижа и Чока обилују квалитетним пашњацима, Сента и Ада имају мање површина за испашу. Овчари су једнодушни да је ове године цена живе ваге јагњади повољна, јер је почетком године била 600 динара, а сада је 500 до 550 динара по килограму. Овчарство је ослоњено управо на приход од продаје јагњади, што је за овчаре и мотив да задрже стада, мада има и оних који одустају или смањују број грла.

Чаба Боршош из Адорјана, власник је извозне фарме и највећег стада оваца расе „винтерберг” у Србији са око 3.000 грла, напомиње да је претходне две године пуно оваца завршило у кланицама. Сматра да је држава закаснила са повећањем субвенција, па сада пошто су прилике повољније власници стада женску јагњад остављају за приплод, а само мушку јагњад продају, па то утиче на несташицу јагњетине.

– Тренутно имамо скоро 5.000 јагњади што припремамо за извоз, али не знамо да ли ћемо успети да напунимо брод, за шта је потребно бар 6.000 грла. За 1. мај, православни Ускрс и Ђурђевдан потражња је повећана на домаћем тржишту па ће бити тешко попунити брод за извоз мушке јагњади претежно у арапске земље, док женске иду за Босну и Херцеговину, нешто и за Северну Македонију, а заклане за Хрватску – каже Боршош.

Зашто у паприкаш мора цела овца?

Паприкаш се кувао у више од 50 великих и малих котлића, а потребно је се у бограчу овчетина крчка до четири сата. Иштван Фејеш Фленко из Мартоноша каже да је најукуснији паприкаш ако се у бограчу нађе месо целе овце, од репа до главе. Јанош Шандор из Торде, предочава да када се крчка прави паприкаш замирише цела улица, па је и на сенћанском Вашаришту тако замирисало.

Власнике стада тренутно највише мучи што нема чобана, нити се код нас могу лако пронаћи, па је Боршош ангажовао тројицу чобана из Румуније. Плата чобана је сада 600 евра, још му се обезбеђују смештај и исхрана, па чак и интернет на пашњаку, тако да је дошло време да је чобан злата вредан, додаје Боршош. У ручном стрижењу оваца најбољи је био Криштоф Фехер из Трешњевца, испред Бранислава Зубрецког из Санада, док је у машинском стрижењу победник Жолт Чабаи из Кевија.

–Оцењује се квалитет и лепота стрижења. Научио сам овај посао од оца Стевана, то је радио и мој прадеда. Од стриже у сезони која је сада у току може да се заради. По овци се добија 350 до 400 динара, а ручно у току дана може да се остриже до 50 оваца – сазнајемо од 25 -годишњег Бранислава Зубрецког.

Текст : М. Митровић  извор: Дневник

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар