Ради четири сата дневно, а зарада одлична

92

Иако га село, Салаш Ноћајски, па и Србија познају по узгоју паунова, Драган Лукић и његова породица, пре око осам година, посветили су се и узгоју и јагањаца. Покренули су овај посао, како би се лакше живело. Скромним почетним капиталом и са много породичног рада показали су да су пословни успеси могући када се ради породични посао.

– Од узгоја јагањаца живим, то ми је извор прихода, товим јагањце целе године, тренутно сам на територији северне Мачве и Срема и ту сам један од већих узгајивача, радим с кланицама, салама за прославе, као и домаћинства коме шта треба за славе и остало – каже Драган.

Наш саговорник напомиње да су улагања велика уколико желите за кратак период да оформите велико стадо, док су она минимална ако постепено развијате посао.

– Не бих саветовао да се са тим почиње, без помоћи некога ко зна више о узгоју. Почетак је тежак. Ту треба радног искуства, ја сам кренуо пре 7-8 година, товио сам бикове, свиње, нашао сам се у јагањцима. Али, ако тражите посао, на селу, где може да се заради, ако сви у домаћинству раде око домаћих животиња, економска рачуница је веома мала за оволики посао. Ипак зараде има, ако издржите и развијате посао – прича Драган.

Данас, после више година, људи су га упознали, знају да увек има јагње на стању, а не мора да ради са неким, може и сам, сналази се у томе. Наравно, без породице ништа не би успео. Драгану Лукићу помаже комплетна породица. Жена и ћерка возе трактор, раде оне мало лакше послове, ако таквих и има.

– За храну спремим око 3.000 бала, платим тај рад и изђубравање, ту ми требају људи, то је крвав посао, неће нико да ради, дневнице су 30 евра, супруга или ћерка возе трактор, нађемо три до четири јака момка и комплетна породица је укључена, сви радимо осим супруге, она само вози трактор. Имам вољу и енергију и то волим, нашао сам се у томе, живим од тога. Храна је скупља, бала сена је 400 динара, кукуруз преко 30 динара, храним их плевом од сунцокрета, плевом од сојине сачме и купујем премиксе, налазим профит и дотовљавам јагањце. Постоји зарада у цени, не желим да стамен са овим послом – открива он.

Илустрација: Драган купује јагањце, дохрани их а потом прода

Најбоље је прошао 2018. године и најбоље зарадио. Ковид када је почео, све је било затворено, плаћао је јагње 300 динара:

– Нисам ништа зарадио, изгубио сам око 2.500 евра, али нисам стао, веровао сам да ћу зарадити и да ћу пребобати ту 2020, не поновила се.

Бављење овим послом не одузима превише времена, што је још једна предност. Искусни узгајивачи за стадо од 100 јагањаца не морају да раде више од четири сата дневно. Такође, за ту величину стада није потребно ангажовати додатну радну снагу. Међутим, после неколико лета Драган и његова породица проширили су посао, па током године дођу и до 800 јагњади укупно.

– Купим јагње и дохраним га. Сада имам око 200 комада, за годину имам између 750 до 800. Има зараде, не бих радио да нема. За све ове године повезао сам се са кланицама, а имам и субвенцију од државе. Све се ради како налаже ветеринар и закон. Купим јагње, извадим крв, пријавим ветеринарској служби, добијем отпремницу за конкурс Министарству пољопривреде – наставља Драган.

Јагањци су код нас све траженији, није никакав проблем продаја, али најбоља продаја је пред празнике. Кланице које кољу траже за празнике и тад је најударније.

– Ја не извозим, бавим се само товом, али моје јагње може да заврши било где, јер радим са фармама које извозе. И не одустајем, имам сада око 100 комада, планирам још 200 до 250 за Ускрс и Први мај, и надам се да ће све проћи како треба. Од нечега се на селу мора живети, пробао сам много разних начина зараде, али до сада немам лошег искуства у овом послу. Конкуришемо за разне субвенције и олакшице и наставићемо да радимо. Жеља нам је да ово остане породична производња. Нема нервозе и напетости са којом се иначе сусрећете у свакодневном животу – завршава своју причу Драган.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9479198/lukici-osam-godina-lepo-zive-od-uzgoja-jaganjaca