Пролеће је време када се овце изгоне на пашу, али и тренутак када треба повести рачуна о неком од бројних паразита који нападају ове домаће животиње. Посебан опрез се саветује приликом испаше младих јагањаца који су се ојагњили током зиме зато што њихов организам и имунитет још увек није довољно јак како би се одупрео болестима. Управо су јагањци током прве испаше често на мети пантљичате, паразита који живи у танким цревима домаћина и који може да достигне и до пет метара дужине.
У питању је пљосната врста паразита која има способност да неутралише ензиме домаћина, храни се целим телом, а за црева држи пијавкама и кукицама које има на глави. Тело им је издужено у облику пантљике по чему су и добили име, а одмах иза главе је сужење који представља ембрионалну зону јер се у њему стално образују нови проглотиси. Најмлађи проглотиси су они који су најближи вратном делу, а идући ка крају ланца чланци су све старији. Како је у питању хермофродит чланци са јајима чим полно сазреју чланчићи отпадају и кроз измет заражене животиње долазе у спољашњу средину. У почетку највише обољевају физички слабија и млађа јагњад, а лоша исхрана и лоши услови смештаја могу додатно да утичу на брже ширење заразе у стаду.
Постоје разне врсте пантљичара, али овце најчешће нападају три врсте:
Мониезиа је дугачки, пљоснати, бели црв који се код оболелих животиња може видети у измету или код клања у цревима. Заражавање најчешће настаје преко кабасте хране која је инфицирана грињама.
Цистицеркоза је одрасли паразит који живи у цревим паса. Овце се заразе када једу храну или пију воду која је зараженом јајима пантљичаре, а у контаминирају храну или воду долазе преко измета пса. Приликом клања примећују се мали мехурићи (ларве) паразита у телу или у органима оваца.
Ехинококоза је врста пантљичаре која може бити опасна и за човека. Овце се заражавају преко загађене хране и воде, а уочавају се на плућима и јетри у облику мехурића. Лечење ове врсте паразита је немогуће, па се препоручује клање овце и уништавање заражених органа.
Како истичу стручњаци на нашем подручју најзаступљенија је монизиа која се најчешће јавља код јагњаца старости од месец до осам месеци. Овце се инфицирају кад на испаши заједно са травом поједу чланчиће са јајима пантљичате које заражена животиња избацује кроз измет. Први, често неприметни симптоми могу се јавити после две до три недеље након испаше на зараженом пашњаку. Међутим, јајима је потребно између три и по и до седам месеци да се развију у одраслу јединку у цревима домаћина. За разлику од младих животиња старија грла већ имају одређену дозу отпорности, па и уколико се заразе лакше се носе са болешћу.
У случају да паразит настани тело младе животиње у домаћину испољава механичко и токсично деловање. Најчешћи симптоми су заостајање у развоју у односу на другу јагњад, анемија, повремени нервни симптоми, а у случају јаких инфекција и ако се јагње не лечи животиња угине. Услед присуства паразита може да дође и до зачепљења или чак пуцања црева што за последицу има смрт животиње. Овим симптомима су придружени и други знакови болести као што је поремећај дигестивног тракта, јака дирајера, надувен стомак и општа слабост животиње.
Лечење се спроводи антипаразитским препаратима који су уједно и најбоља превентива против пантљичаре. У случају нових инфекција терапија се понавља након 30 до 40 дана од прве заразе. Кад је у питању превенција неопходно је превентивно третирање животиња антипаразитском терапијом три до четири пута годишње. У низинским и брдско-планинским подручјима третирање се проводи три пута годишње, а у мочварним подручјима неопходно је најмање четири третирања годишње.
Прво третирање треба спровести две до три недеље пре пуштања оваца на испашу, наредно се спроводи крајем јула, односно пред сезону припуста, а треће крајем новембра, односно месец дана пред јањење. Која врста терапије ће се користити одређује ветеринар у зависности од општег стања животиње и њене телесне масе.
Драгана Петровић
Пролеће је време када овце посебно треба заштити од ПИРОПЛАЗМОЗЕ
